(Podstakao me kolega koji je na ovom mestu u prošlom broju napisao tekst posvećen percepciji pojma tajkun u našem društvu. Ja sam primetio još jedan zanimljiv detalj na pomenutom skupu srpskog poslovnog kluba Privrednik, pa je to bio povod da napišem ovaj tekst).
Vlada poziva tajkune na dogovor.
Prisluškivao sam to veče reakcije nekolicine cenjenih novinara koji su bili jednoglasni u oceni da je to naslov za prve strane sutrašnje štampe i udarne vesti za televizije. Tako su oni među sobom komentarisali poruke koje su se čule u govorima upriličenim povodom tradicionalnog prijema Privrednika. Pozdravne govore održali su predsednik našeg Kluba Zoran Drakulić i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović. Upečatljivo je, bar to veče, zvučalo obraćanje potpredsednice Vlade.
Gospodin Drakulić je u svom govoru, kao i njegovi prethodnici ranijih godina, naveo nekoliko predloga za popravljanje poslovnog ambijenta koji su značajni za nas, članove Privrednika. Upozorio je na važnost očuvanja tržišta kapitala kao najjeftinijeg izvora finansiranja kompanija i oživljavanja Berze koja ne funkcioniše. Zatražio je da se hitno reši problem konverzije zemljišta i sugerisao da će država više dobiti ako donese zakon o automatskoj konverziji prava korišćenja u vlasništvo. Predložio je povećanje povoljnih kredita za mala i srednja preduzeća i još jednom naznačio neophodnost izjednačavanja domaćih i stranih investitora. Predsednik kluba Privrednik imao je snažnu poruku za sve aktere u društvu kad je rekao da moramo da podignemo vrednost svega u Srbiji pre ulaska u EU. I da ako ne umemo sami, a imamo tu pamet, treba da se ugledamo na Irsku, Izrael, Južnu Koreju, Slovačku i Poljsku. Mi članovi Kluba želeli smo da se u pozadini ovih Drakulićevih preporuka prepozna naš stav da bi vlast najzad morala da reaguje na predloge Privrednika, a ne da se prema njima odnosi s gađenjem i ignorancijom.
I potpredsednica Vlade reagovala je u trenu, „na prvu loptu“. Ona nas je prvo informisala da Vlada i njeno Ministarstvo odlično sarađuju s Američkom privrednom komorom, sa Privrednom komorom Srbije, sa Savetom stranih investitora, sa Nemačkom privrednom komorom. A zatim je pozvala srpski poslovni klub Privrednik da zajedno sa Vladom i njenim Ministarstvom radimo na tome da uslovi poslovanja budu bolji. Potpredsednica Vlade smatra važnim da se čuje šta misli Privrednik, čiji članovi zapošljavaju preko 40.000 ljudi, uplaćuju u budžet 400 miliona evra poreza i doprinosa i investiraju preko 400 miliona evra. Kao prvi posao zajedničke radne grupe predložila je rešavanje problema oko Zakona o konverziji, ali i o svemu drugome što može da pomogne da uslovi i poslovanje budu bolji. Još je naglasila da je zadatak države da stvori uslove, ne da se bavi biznisom, a da je naš posao da se bavimo biznisom. Zorana Mihajlović tačno je primetila da nema napretka Srbije bez nas i da Srbija ne može da napreduje samo sa jednom grupom investitora, stranim investitorima.
Obećavajuće je zvučalo. Ali, nažalost, samo to veče.
Ohrabren onim što sam čuo, uveče sam odgledao informativne emisije na svim televizijama i sutradan sam kupio i pročitao sve dnevne novine. Znam zašto ni jedan elektronski i štampani medij nije objavio ni jedno jedino slovo o onome što se čulo u klubu Privrednik. I zbog toga se ne osećam dobro. Sutradan se s nekima od nas u vrlo negativnom kontekstu opet obračunavao predsednik države. Ovog puta oko prodaje PKB-a, spominjući pojedine biznismene maltene kao lopove i ljude sklone korupciji.
Žao mi je što je propala ideja za naslov „Vlada poziva tajkune na dogovor“.
Možda neki drugi put.
P. S. Ne sumnjam da je Zorana Mihajlović iskreno mislila to što je izjavila u našem Klubu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.