Nećemo socijalu u firmama

Vidim da sve vlade u svetu pomažu svoje privrede svesne da će zdravstvena kriza proći ali se ekonomska kriza može produbiti i odvesti u propast čitave privredne grane i ekonomije pojedinih zemalja.

Današnja državna pomoć nama privrednicima znači da ćemo mi sutra sve to vratiti državi kroz poreze i doprinose i tako doprineti da sve državne funkcije funkcionišu – i zdravstvo, i školstvo, i bezbednost, i pravosuđe – u korist građana.

Ima, međutim, u toj državnoj pomoći i loših poteza.

Najgora mera koju je Vlada Srbije mogla da donese u okviru paketa pomoći nama privrednicima je zahtev da moje kolege vlasnici mikro, malih i srednjih preduzeća moraju da otvore namenski račun na koji će im država od sredine maja do sredine jula uplaćivati novac za tri minimalca za zaposlene.

U Ministarstvu finansija kažu da tako žele da spreče bilo kakve mogućnosti zloupotrebe.

Čini mi se da postoji mnogo efikasniji način za sprečavanje bilo čijih zloupotreba koji pruža potpunu sigurnost radnicima a istovremeno nas privrednike oslobađa jedne velike frustracije.

Da su kreatori državne pomoći zaista pitali nas privrednike, verujem da bi ogromna većina bila protiv takvih računa. Jer, u tom zahtevu kriju se mnogo opasne namere države.

Kontaktirao sam veliki broj kolega preduzetnika i svi su jednodušni u stavu da socijala ne sme da uđe u firme.

Šta to konkretno znači povodom najavljene državne pomoći?

Mi preduzetnici mislimo da država ne sme da traži od vlasnika da firme moraju da otvore posebne račune za uplatu minimalca zaposlenima. Ako država već hoće da pomogne zaposlenima, na primer, u mojoj firmi neka uplati minimalac na tekući račun svakog pojedinačnog radnika.

Nije to toliko veliki posao za Ministarstvo finansija (ili privrede) da svakome uplati minimalac na tekući račun, uostalom država i jeste servis nas privrednika (i građana, naravno), a mi vlasnici firmi ćemo državi dostaviti spisak zaposlenih s brojevima njihovih tekućih računa. Nama to nije problem.

Kad je socijala u pitanju, ja ne želim da vidim državu u mojoj kompaniji. Njoj tu nije mesto.

To kažem krajnje dobronamerno.

Bojim se, međutim, da taj zahtev uopšte nije slučajan. Država tim potezom želi da stvori sistem rentijerskih firmi, tako što tera vlasnike da oni direktno budu zakačeni na državnu „sisu“.

To je nakaradni i samouništavajući sistem. Pomoć u isplati minimalca zaposlenima targetira gotovo sve privatne firme u Srbiji i zahtevom države da vlasnici kompanija otvore posebne račune za uplatu minimalca zaposlenima znači najdirektniju infiltraciju države u privatne firme.

E, mi to ne želimo. Nećemo da budemo ničiji, pa ni Vučićevi rentijeri koje on drži na „kratkoj uzici“ koristeći krizu izazvanu pandemijom korona virusa.

Ako se taj Vučićev virus raširi u srpskoj privredi i zarazi preduzetnike, onda od tržišne privrede, ekonomskih reformi i modernizacije Srbije neće ostati kamen na kamenu.

Velika je opasnost, koje naša vlast nije svesna, da će država, kad se navikne da igra kao kockar, staviti „na kocku“ svu ušteđevinu Srbije i nikad neće prestati da se kocka dok ne izgubi(mo) sve.

Nije mi namera da kritikujem već da ukažem ovako javno, kad nas već predsednik i Vlada nisu pozvali da čuju i naše mišljenje, na opasne posledice jednog, na prvi pogled, bezazlenog zahteva. I plediram na našu vlast da promeni način uplate minimalca za zaposlene u privatnim firmama. Neka državna pomoć, socijala, ide direktno na tekuće račune zaposlenih u privatnim firmama. Kad sve ovo prođe, videće se koliko bi taj potez bio mudar.

Ime autora poznato redakciji