Nek se ponovi

Uprkos inflaciji, započetoj obeshrabrujućoj recesiji i rastu troškova inputa (energija, sirovine, repromaterijali) svi pokazatelji poslovanja su odlični. I oni finansijski – prihod i profit, i oni kvalitativni – solventnost, stopa povrata na kapital, likvidnost, vreme obrta zaliha…

Decembar je vreme kad svi poslovni ljudi svode račune za ovu godinu i formulišu očekivanja i prave planove za dogodine.

Kako izgleda stanje kod mojih kolega?

Kako gde. Ne kažem da su svima cvetale ruže, ali kolege s kojima sam stalno u kontaktu, oni su veoma zadovoljni postignutim rezultatima. I oprezni optimisti u pogledu očekivanja za iduću godinu. Jer, ne zavisi sve od nas, našeg menadžmenta i naših radnika. Svaki poremećaj u geopolitičkim odnosima u svetu odraziće se na naše poslovanje.

Čija su zasluga dobri rezultati?

Neko misli da je vlada zaslužna jer je stvorila povoljan ambijent. U toj konstataciji ima malo istine. Ambijent je takav kakav je i pod jakim uticajem svetskih zbivanja. Zasluga je, međutim, najviše na menadžmentu i zaposlenima koji su fantastičnim radom postigli izuzetne rezultate moje kompanije.

Mnoge moje kolege i ja uspeli smo da amortizujemo recesije, uticaje rata u Ukrajini, izolacije ruskog tržišta i poskupljenja energenata, sirovina i repromaterijala. Sve to zajedno uticalo je na umanjenje vrednosti naše imovine (kompanija) i ono se meri desetinama pa i stotinama miliona evra, kako kod koga. Ali bez obzira na taj udarac, finansijski pokazatelji poslovanja u velikom su nam plusu.

Na krilima ovogodišnjeg uspeha planiram poslovanje iduće godine. Svet je na rubu haosa, mnogo je nepoznanica i velika je neizvesnost. Neizvesnost je najveći neprijatelj biznisa. Sve prognoze ukazuju da će se recesija zaoštriti, da vlade najmoćnijih država neće uspeti da se izbore s inflacijom, da će se rat u Ukrajini nažalost nastaviti, ali da je ipak moguće smirivanje tržišta energenata.

To konkretno znači da će svetska ekonomija nastaviti da funkcioniše ne na principu efikasnosti nego na modu bezbednosti. I ako bude ekonomske saradnje, ona će biti više regionalna i uspostavljaće se zbog bezbednosti lanaca proizvodnje i snabdevanja a ne zbog ekonomske efikasnosti.

Ne računam na veliku pomoć sa strane, okruženje posmatram kao zadatu veličinu u mojoj poslovnoj formuli. Ono gde mogu da napravim značajnu razliku (pomak) su performanse moje kompanije. Potrošili smo u firmi mnogo vremena da se naoštrimo i spremimo za dogodine. Za to nam je bilo potrebno neverovatno znanje i posvećenost, ali bilo je mnogo novih bolnih rezova i odricanja od ambicija, snova, ljudi, kapitala…

I da nisam optimista ne bih mogao da zamandalim vrata i zatvorim posao.

Strah je zapravo motiv da se ide dalje.

Što je bilo do mene, uradio sam. Dodatni optimizam o uspehu iduće godine temeljim na uverenju da će nastaviti da raste ključni podsticaj svakog biznisa – kupovna moć potrošača. Činjenica je da se ljudi ponašaju racionalno u vreme krize i da troše manje. Ali, teši me činjenica da građani Srbije na štednji „drže“ 15-ak milijardi evra. To je u najvećoj meri ušteđevina srednje klase. Boljestojeća niža klasa deo ušteđevine (koja se ipak meri u milijardama evra a u nju se računaju i doznake rodbine iz inostranstva) drži u slamaricama. To je značajan zamajac za naše biznise.

I ako bih nešto poželeo za dogodine onda je to da se, makar, ponovi ova godina. Naravno, ambicija je da bude bolja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.