(Ne)vidljiva kandža države

Tako se nedavno razgovaralo u kabinetu jedne visoke državne funkcionerke.

Na meti kupovine su hoteli koji brzometno propadaju jer gosti se i dalje suzdržavaju od putovanja zbog epidemija korona virusa.

„Naši ljudi“ su naprednjački kadrovi koji ovih dana s crnim najlon kesama obilaze moje kolege, vlasnike hotela i nude im da kupe hotel.

U igri je između 300.000 i 500.000 evra, retko se ponudi i milion. To je uglavnom partijskii novac, stečen reketiranjem, koji treba oprati kroz legalne transakcije.

Bedna je to suma, ali nekim vlasnicima i to je vajdica jer nemaju više odakle da finansiraju rad praznih hotela a banke im već dišu „za vratom“. Dilema je velika – da li prodati, kad i po kojoj ceni?

Pričao sam s nekoliko kolega. Svi smo čvrsto odlučili da ne prodajemo svoje hotele. Svi smo spremni da od zarade iz ostalih biznisa finansiramo održavanje naših hotela u „hladnom hodu“. Samo molimo boga da epidemija ne traje predugo i da se virus ne vrati.

Ali, nemaju svi vlasnici hotela dodatne boljestojeće biznise.

Sramna je odluka naše Vlade da odbije pomoć hotelijerima u vreme korona krize. Epidemija je viša sila i zato smo tražili pomoć. Nikad ranije i niko od nas vlasnika nije, koliko ja znam, tražio pomoć države.

Ako je hotel loše radio zbog nesposobnog vlasnika ili menadžera taj biznis je propadao. Naravno, propao je posao određenog vlasnika, ali je hotel kad dobije novog vlasnika nastavljao da radi, dolazili su gosti ne pitajući ko je vlasnik, radile su iste sobarice, kuvari i konobari…

Ali, epidemija je drugačiji razlog. Za prazne hotele nisu krivi ni vlasnici, ni menadžeri. Pandemija je drastično pogodila turizam i hotelijerski biznis širom sveta, Srbija nije i ne može biti izuzetak. Otkazano je više od dva miliona noćenja u našim hotelima.

Vlade mnogih država u svojim antivirusnim paketima pomoći našle su za potrebno da pomognu hotelijerima.

Ne pojedinačne vlasnike, da bi favorizovale jednog na račun drugog, nego generalno celu industriju. Kaže mi kolega koji ima vrhunski hotel u Ljubljani da je Vlada Slovenije obezbedila plate do kraja godine za sve zaposlene u njegovom hotelu, osim top menadžmenta koji on mora da plaća.

Setom sistemskih mera i Vlada Hrvatske pomaže vlasnicima hotela. Slično je postupila i francuska Vlada.

A Vlada Srbije otkačila nas je jer nema „tehničkih mogućnosti“ za dodatnu, sektorsku podršku turizmu i ugostiteljstvu pošto „ukidanjem vanrednog stanja dodatna podrška može da se odobri samo rebalansom državnog budžeta koji donosi Skupština“ a ona neće zasedati do izbora.

U Vladi smatraju da je nama dovoljna podrška to što će građani dobiti besplatne državne vaučere za letovanje.

Naša država ostavila nas je na cedilu.

Oporavak hotelske industrije nije na vidiku. Pogotovo u državama, a među takve spada i Srbija, čiji turizam nije vezan za morska letovanja. Državni vaučeri samo su propagandni trik za građane, nama hotelijerima to nije „ni za kafu“.

U mesecima koji slede bankrotiraće vlasnici mnogih hotela kojima je to jedini biznis. Ti hoteli će, kraće ili duže vreme, biti zatvoreni dok ne nađu novog vlasnika. To je suština biznisa. Svi mi preduzetnici ujutru ustajemo i uveče ležemo s rizikom da nam biznis može propasti.

Ono s čime ne mogu da se pomirim je da je naša Vlada postala lešinar koji koristi krizu da mulja na tržištu, odbija da nam pomogne (kako to inače rade mnoge vlade u svetu), čeka da propadnemo i da onda omogući pojedinim ljudima iz vladajuće stranke da postanu vlasnici hotela.