Nova podvala vlasti

Svedoci smo još jednog pokušaja podvale vlasti. Ovog puta javnosti je bačena da je glođe populistička „koska“ zvana Zakon o poreklu imovine.

Vlast nesposobna da građanima obezbedi državu kao pristojan i jeftin servis u kome svako sebi može da obezbedi pristojan životni standard dosetila se da ponovo huška javnost na bogate ljude koji su imetak stekli radom, znanjem i preduzetničkim veštinama.

Suština traganja za poreklom imovine u demokratskim društvima odnosi se, pre i iznad svega, na ljude koji obavljaju javne funkcije. Dakle, na političare.

Ponavljam, političare.

Ideja je da političari koji obavljaju državne dužnosti smeju da koriste te funkcije za lično bogaćenje.

Ta praksa, nažalost, postoji dugo u našoj državi. Razmere korišćenja države funkcije za lično bogaćenje aktuelnih ministara, državnih sekretara, šefova državnih nadleštava, direktora agencija, predsednika opština… postale su očigledne. A oni ne osećaju potrebu da javnosti objasne poreklo svoje imovine. To nisu samo „besni“ automobili, „Armanijeva“ odela, „rolex“ satovi, egzotična letovanja i zahtevne animir dame nego desetine stanova i kuća, hoteli, firme, zemljište. Političari su danas najbogatiji ljudi u Srbiji i najmanje sposobni da dokažu poreklo imovine čiji su vlasnici. Otuda se, kao opravdanjem basnoslovnog imetka, često koriste „tetkama iz Kanade“ i babama/dedama iz Nemačke.

Nesumnjivo je sva ta imovina stečena na nezakonit način, pljačkom novca poreskih obveznika, ali i kroz razne korupcionaške kanale. Svi netransparentni međudržavni ugovori, pregovori u četiri oka, sumnjivi strani investitori idealna su prilika za lično bogaćenje ljudi na vlasti.

Jedina i prava namera Zakona o poreklu imovine trebalo bi da bude sprečavanje nemoralnih političara da iskoriste javnu funkciju za lično bogaćenje.

Samo to i ništa više.

Da bi izbegla vlastito polaganje računa, vlast je deformisala ideju o ispitivanju porekla imovine i po već oprobanom receptu viče „drž’te lopova“ tražeći ih među poslovnim ljudima. Namera je da se ponovo linčuju „nepristojno“ bogati ljudi iz privrede kao lopovi i nepoželjne vrednosti u našem društvu. Da ne kažem da se radi o svojevrsnom povratku u najcrnji staljinizam, jer se građani huškaju da prijavljuju bogate, a državne službe moraće da postupaju po prijavama građana.

Vlast igra na pogrešnu kartu. Građani vide kako žive ministri, državni sekretari, savetnici, sekretarice, gradonačelnici koji su na te funkcije došli kao članovi Srpske napredne stranke i koji nemaju nikakvu radnu sposobnost i znanje osim što su vlasnici partijske knjižice SNS-a.

Imovina nas privrednika je potpuno transparentna.

Nama legitimitet svake godine daje Poreska uprava. Naše kompanije i mi kao vlasnici svake godine prijavljujemo i plaćamo porez na našu imovinu, profit naših kompanija i naša lična primanja. Ko se ogreši o plaćanje poreza, taj s pravom dolazi pod udar zakona.

Ako se neko od poslovnih ljudi služi nezakonitim metodama poslovanja ili se pokaže da je lopov, za kažnjavanje takvog ponašanja postoje odgovarajuće državne službe. Ko luksuzno živi, a ne prijavljuje porez neka bude „predmet“ opservacije Poreske uprave i policije.

Razlika između mene kao poslovnog čoveka koji ima luksuznu privatnu kuću ili hotel kao biznis i ministra koji ima to isto je u tome što se ja vodim kao vlasnik svega toga, mogu da dokažem vlasništvo i na sve to plaćam porez, a ministar sve to mora da krije, da vodi na tuđe ime i da ne plaća porez. Zato je potreban Zakon o poreklu imovine.

Ime autora poznato redakciji