Opasan jeftin kredit

Za to je, između ostalo, zaslužan jeftin novac (kapital). Bilo je perioda kad su banke nudile pare „za dž“ i utrkivale se u udvaranju klijentima.

Oči nas poslovnih ljudi bile su uprte u Američku centralnu banku (FED) koja je odlučila da podigne ključnu kratkoročnu kamatnu stopu za 0,25 procentna poena (s 2,25 na 2,5 odsto). Bilo je to četvrto ovogodišnje povećanje kamatne stope, prethodna tri već su usporila rast globalne (i američke) privrede. Povećanje te kamatne stope automatski će dovesti do poskupljenje kredita u poslovnim bankama i uticaće na dalje suzdržavanje kompanija i preduzetnika da pozajmljuju novac, što će značiti manje novih fabrika i novih radnih mesta.

Ali, uz lošu, obično ide i dobra vest. A dobra vest je da će i dogodine biti (relativno) jeftinih para na finansijskim tržištima. Biznismeni i investitori nadaju se da će FED 2019. godine usporiti tempo povećanja kamatnih stopa. Do skoro se verovalo da će FED dogodine povećavati kamate tri puta, ali nas je obradovala izjava Centralne banke da se očekuju „neka“ postepena povećanja kamatnih stopa. To nagoveštava, ipak, manje povećanje u budućnosti. Ako FED u prvoj polovini iduće godine zaista „smanji gas“, finansijska tržišta će se osloboditi jedne velike nesigurnosti.

Očekivanja su, za sada, da će 2020. godine novac ipak biti skuplji.

Međutim, koliko god da je dobra vest da će novac iduće godine ostati jeftin, toliko može biti i – opasna. Bezglava jurnjava u zaduživanje samo zato što će kapital dogodine biti jeftin može biti povod preduzetnicima i kompanijama da krenu u nekontrolisano uzimanje kredita po sistemu „more, uzimaj kad je za džabe“.

Kredit je dobra stvar. To znam iz vlastite prakse. Kompanije treba da zajme novac od banaka, pametno ga koriste i razvijaju se. Svetska privreda počiva na kreditima. Najrazvijenije privrede ne mogu da posluju bez pozajmljenih para.

Opasno je, međutim, da niske kamate, uz nagoveštaj poskupljenja novca, polakome preduzetnike u Srbiji da „navale“ na jeftine zajmove dok ih još ima a da tačno ne znaju zašta će da potroše taj kredit ili da ulože u biznise koji ne mogu da otplate ni tako jeftine kredite. Događa se da preduzetnik nije izračunao koliki će mu povrat donositi investicija, nego uzima kredit zato što mu se pružila dobra prilika da dođe do jeftinog novca. E, onda je taj moj kolega u velikom problemu. Odomaćilo se i kod nas mišljenje da su zbog niskih kamata ekonomski opravdane investicije koje imaju nisku stopu povrata kapitala. I onda ukoliko se dogodi da kamate porastu u kratkom roku, te investicije postaju rizične. Ako se investicija planira da donosi povrat od pet odsto na godinu, onda je to promašeno ulaganje. I kad je kapital jeftin, preduzetnik mora da razume da nema kredita bez rizika.

I iz ugla privrednog rasta jeftin kapital može biti problematičan. Kako? Pa tako što se jeftinim novcem mogu podsticati oni poslovi i privredne grane koji stvaraju nisku dodanu vrednost i ne podižu tehnološki nivo. A takvih ulaganja u Srbiji ima mnogo.

Savet građanima – uzimajte kredite samo pod uslovom ako se nadate da ćete bolje živeti u naredne tri-četiri godine.