Foto: Pixabay/Mhouge Gotovo da smo zaboravili kad su bili parlamentarni izbori. Od tad Srbija faktički nema vladu. Naum predsednika bio je da pokaže da nama i ne treba vlada nego neki restlovi tehničke administracije. I sad odjednom predlog da nova vlada ima – 25 ministarstava. Miloševićev režim imao je tako glomazne vlade.
Umesto da u teškim, neizvesnim i štedljivim vremenima pošalje umirujuću poruku građanima i tržištima praveći malu, operativnu, efikasnu i (na zadovoljstvo nas poreskih obveznika) što jeftiniju vladu, predsednik je odlučio da uradi sve suprotno. Kriza je iskorišćena kao kvasac za nadimanje državne administracije. Po gabaritu i po moći.
Loša je to poruka i tržištima – vlada (država) otima sve više poslova od nas poslovnih ljudi koji svaki posao radimo kvalitetnije i jeftinije od države. I istovremeno tako velika vlada povećava svoju moć redistribucije (preraspodele) novca stanovništvu.
Svedoci smo kako vlast, koristeći zdravstveno-ekonomsku krizu, preuzima kontrolu nad ekonomijom i sebi dodeljuje sve više poslova iz domena privrede. S novom vladom, država se sprema da još proširi delokrug delovanja. Srbija će, na primer, umesto agencije dobiti ministarstvo za javna ulaganja. A tu su i novo ministarstvo kulture, ministarstvo informisanja i telekomunikacija, ministarstvo turizma i omladine i ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Najviše se bojim ministarstva za javna ulaganja. Tvrdim da će to ministarstvo biti leglo raznih privrednih nepočinstava, poslovnog nemorala i neviđene korupcije. I siguran sam da će poreske obveznike skupo koštati.
Umesto da se oslobađa poslova koje ne zna da radi i koje radi po skupoj ceni, država ignoriše tržište, grabi za sebe sve više poslova i zauzima sve veći deo tržišta kojim dominira kao monopolista. U bezbroj slučajeva vlast je već uhvaćena u nedelu – cena po kojoj država (državne firme) isporučuje račun za robe ili usluge drastično je veća od cene po kojoj bi to uradili mi iz privatnog sektora na slobodnom tržištu. A da ne govorim o tome kako su to često nekvalitetne robe ili usluge. Gde nema tržišta, poslovi se završavaju bez tendera, što drastično podiže cenu koju plaćamo svi mi.
Glomazna vlada s 25 ministarstava drastično uvećava šanse za korupciju. Država s novim nadleštvima i još većom administracijom preuzima nove poslove koje sklapa u tajnosti i mimo zakonske procedure. To je idealan teren za podmićivanje. A dokazano je da velika državna korupcija proizvodi veliko siromaštvo građana.
Najavljeno uvećavanje birokratije pokazuje nameru vlasti da se još intenzivnije bavi redistribucijom (preraspodelom) državnih prihoda, kako bi za sebe obezbedila veću podršku u javnosti.
Veći broj ministarstava znači više vladinih programa koji traže više novca (ili iz poreza ili iz kredita) koji će birokratija, zatim, raspodeljivati svojim ljubimcima u privredi i onim grupama stanovništva za koje veruje da će joj obezbediti glasove na izborima. To je put u klijentelističko društvo u kome najveći broj ljudi ne zavisi od svojih radnih sposobnosti nego od udvoričkih veština.
Povećanje administracije pokazuje nameru države (predsednikovog režima) da zarobi i potčini što više ljudi. A tu nameru vlasti plaćaju poreski obveznici. Šema je jednostavna. Veća vlada, više državnih programa – više državnih programa, veći porezi i korupcija – veći porezi i korupcija, siromašniji građani i preduzetnici.
Primeri iz novije istorije pokazuju da klijentelistička društva vrlo brzo tonu u inflaciju, krizu dugova, nestabilnu političku situaciju i pučeve kao metod razrešenja problema.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
