Oprezno s Komercijalnom bankom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. na mesto predsednika IO doveden je Vladimir Medan. Ko je sa njim imao priliku da saradjuje dobro zna da tu posla nema. Jednostavno, da uradi ono sto je veliki brat zamislio.

   1. Da li je „drzava“ razmisljala da Komercijalnu banku uopste ne prodaje?! Medan se nije proslavio u Novosadskoj banci, pa nece ni u Komercijalnoj! Da je valjao, Andreas Trajhl zadrzao bi ga u Erste banci!

2. Razumljiv je naglasak pisca ovih redova na „dao“. To je iskustveno najčešći način privatizacije istovremeno i meteorsko sticanja bogatstva na ovim prostorima. Ne nekoliko generacija, ne jedne generacije, ne desetina godina, ne jedne godine već za nekoliko meseci.

   1. Ma dosta vise sa naricanjem nad tim drzavnim bankama tipa Beobanka, Jugobanka…..Pa ljudi moji te banke su bile u tolikoj dubiozi da su cak i tokom 2001 i 2002 sve do njihove likvidacije isplacivale nam plate u ratama. Primim platu, odem u banku da je podignem a oni mi kazu ne mozete sve odjednom da dobijete samo cetvrtinu mozete sada a iduce nedelje drugu cetvrtinu itd. Isti slucaj je bio i sa isplatom penzija. Deviznu stednju su pojele, ljudi koji su iz inostranstva slali novac nekom svom rodjaku u Srbiju cekali su mesecima da taj uplaceni novac bude isplacen onome kome je poslat. Znate kakvo su objasnje te banaka davale ljudima o tome, govorili su jeste vidimo da je uplaceno na vas racun ali ne mozemo da vam isplatimo odmah posto je banka u minusu a mozemo da vam isplatimo tek kada banka udje u plus. I odose te poslate pare u njihov budzak. Pa inostrane penzije su prestale da se uplacuju u te banke samo zato sto one nisu inostranim penzionerima isplacivale njihove uplacene penzije vec su im penzije kasnile po 5-6 meseci i taj period kasnjenja se stalno produzavao. Pa su i lagali te inostrane penzionere da im penzije jos nisu uplacene, pa su penzioneri zvali inostrane banke preko kojih im je uplacivana penzija, protestvovali i na kraju banke odluce da im vise ne salju u Srbiju na devizne racune vec da mogu da podignu licno ili preko punomocnika u inostranstvu u drzavi gde imaju svoj racun. Danas za tim bankama naricu samo njihovi tadasni direktori i direktorcici tih banaka koji su tada imali u tim bankama ogromne plate redovno isplacivane dok je ostalim zaposlenim u tim bankama plata kasnila po nekoliko meseci. Taj postupak likvidacije tog tadasnjeg finansijskog zla olicenog u tim bankama je bio jedan od retkih dobrih poteza koje je vlast preduzela posle 2000-te godine.

      1. Te banke su tako poslovale jer su lopovi na vlasti izvukli sve pare iz njih. Iste te banke su imale vecu potraznju nego dugovanja u trenutku likvidacije ali nijedna strana banka ne bi mogla da prismrdi u Srbiji posle bombardovanja da su domace banke ostale. To pokazuje i Komercijalna koja ima vise stednje od bilo koje strane banke u Srbiji.

3. Jugoslavija je imala šest (6) banaka u prvih sto banaka u svetu – četiri (4) beogradske, ljubljansku i zagrebačku!…. Danas posle privatizacija ne postoji nijedna – beogradske je uništio Dinkić, ljubljansku i zagrebačku njihovi privazizatori!

   1. Druže,

      Banke su samo institucije sastvavljene od poverenje..kakve su to banke koje nisu vratile deviznu štednju gradjana? Kakve su to banke kod kojih je inflacija pojela sve dinarske depozite? Kakve su to banke čiju aktivu je pojela korupcija, politički plasmani i inflacija? Kakve su to bake koje samo u Srbiji ostanu dužne 4 miljardi dolara? Kakve su to banke čije dugove i danas plaćama prema londonsko i pariskom klubi i prema „starim“ deviznim šrtedišama. Ovo što si napisao je samo još jedan gebelsovski komentar baziran na mitu o snazi socijalističke privrede(godišnje do 2032 olaćamo po 230 miliona eur kredita iz 70tih) i banaka.

      1. Samo da dodam na ovaj komentar to da cemo sada te kredite is 1970-tih godina otplacivati do 2044-te godine i to u godisnjem iznosu od preko 300 miliona dolara plus kamata u iznosu od po 200 miliona dolara godisnje, jer je kamata na te kredite bila jako visoka, preko 7% godisnje na iznos od 3 milijarde dolara kredita koliko je pripala obaveza otplacivati za Srbiju na osnovu Sporazuma o sukcesiji. Pa sad izracunajte kolika je kamata od 7% godisnje na iznos od 3 milijarde dolara pa cete videti da je preko 2OO miliona dolara samo kamata godisnja. Znaci dug je preko 300 miliona dolara plus kamata na taj dug od preko 200 miliona dolara godisnje to je ukupno preko 500 miliona dolara godisnje (ili da vam bude jasnije to je preko pola milijarde dolara) i tako sve do 2044-te godine, sto znaci narednih 25 godina. To ce otplacivati i nasi unuci a praunu i cukununuci onih koji su za vreme Tita tako leeeepo ziveli. A od 1978.g. do ove 2019-te godine smo po tim ugovorima o kreditu placali samo kamatu jer je bio ugovoren grejs period od 40 godina kada se placala samo kamata od preko 200 miliona dolara godisnje pa sada tu cifru pomnozimo x40 to je iznosilo preko preko 8 milijarde dolara koje smo platili samo za kamatu u ovom periodu od 40 godina koliko je bio grejs period. E sada je stigla i glavnica na naplatu i opet i dalje godisnja kamata, znaci ukupno preko 500 miliona dolara godisnje. Leep zivot bio nema sta.

      2. Nesss i Slavko, moj lični/privatni stav prema bankama je brehtovski: „Nije kriminal opljačkati banku, kriminal je banku otvoriti“! Ali, ja sam govrio o „svetskom rejtingu“ (po tadašnjim ovlašćenim ocenjivačima) yu-banaka i dok su radile u SFRJ – šta su od njih napravili Miloševićev režim, Ante Marković i DOS-ovska (pa i današnje) vlasti dovoljno ste rekli – ostaje bez odgovora samo pitanje: Zašto? No, to je tema za drugu priliku!…

      3. Drugim recima NLB ne bi bio dobar kupac.

4. Je l’ ovo piše Anđus?

   1. Dali ima neko spisak sta je sve Vucic prodao za 7 godina.

5. Ovo je tema…..za koga!?
   Meni je tema sve ovo što je dovelo do uzvišenog srbnog lučanskog pljuvanja porodice ubijenog a vi se bavite državnom mafijaškom pljačkom natenane.

6. Zašto je „dati“ bolja garancija za uspešno poslovanje nego „prodati“? Onaj ko je spreman da plati za nešto (i to pristojnu cenu) biće, valjda, zainteresovaniji da ta investicija ne propadne, nego onaj ko je to dobio na poklon. A „velika imena“ nisu nikakva garancija, kao što smo videli nedavno, kad su i najveće američke banke propadale. Prema tome, nije mi jasan motiv ovakvog teksta, osim ako nije priprema terena za poklanjenje najveće domaće banke…

   1. Ovo je samo pogleda autora kakav se ne može videti nigde danas. Svi o ceni, retko ko o tome na šta ta Banka danas liči i koliko je sposobna/nesposobna da samostalno ostane kao tržišni igrač. Ovoj banci cena jednostavno i nezadrživo pada. Po meni Država je taj negativan činilac i bolje je prodati i šta dobiti nego da se ovo nastavi. Ne treb da s elažemo – ko god šta kupi od države taj posao nastavlja da radi i vidimo da može lepo da radi. Država = politika i zato sve prodati da politika postane nezanimljiva jer nema plen kojeg treba oteti. Bez plena mnogo će napustiti politiku i postati obični kriminalci jer smao to umeju da rade. I svima bolje. 🙂

   2. Milena, potpuno ste u pravu.

7. Vec po jednom komentaru se vidi kako neuki narod ima istu tezinu kao i strucnjaci! Nasa drzava se do sada nije proslavila ni sa jednom od svojih privatizacija u kojim su kupoprodajni ugovori uglavnom bili i ostali skriveni od javnosti tj. od kontrole! Dakle, uopste ne verujem u pametnu prodaju Komercijalne banke jer smo imali i previse slicnih iskustava. Da li mislite da je ova srpska banka pozeljni konkurent tolikim stranim bankama u Srbiji! Sigurno nije i zato je treba fino i perfidno odstraniti!

8. Pristalica sam onih koji smatraju da Komercijalnu banku ne treba prodavati.
   Ovi što je danas prodaju nisu je stvarali, a njihova ekonomsko-finansijska stručnost, bankarsko iskustvo i kompetentnost za racionalno odlučivanje su, malo je reći diskutabilni, potpuno amaterski, sa dominantnim ličnim interesima, pa samim tim i zlonamerni.
   Ko prodaje banke – Vučić, Siniša, Jorgovanka, hoćete dalje.

9. Ovo je jedan od boljih članaka koji sam pročitala tokom proteklih meseci koliko je tema prodaje Kombanke medijski praćena. Čovek prosto objašnjava da se Kombanka nalazi u velikom riziku po likvidnost u slučaju negativnog scenarija – to može da bude neki skandal u samoj banci, ali ja bih pre tipovala na globalna kretanja, recimo dođe do velike finansijske krize koja se negativno odrazi na ceo bankarski sektor. I sada, imate banke čije matica posluju u inostranstvu i izvori sredstava im nisu depoziti građana, već visoke rezerve kapitala. One će svojim ćerkama-kompanijama pozajmiti novac po tzv „transfernim cenama“, tj. s kamatama koje su višestruko niže nego kamate na depozite. I tako će izbeći krizu likvidnosti. Kombanka, čiji su izvori sredstava depoziti, u slučaju takvog scenarija ostaje bez depozita, plus je u obavezi da isplaćuje visoke kamate na te depozite, znači ostaje praktično bez izvora sredstava, ako ne bi bila dokapitalizovana ona bi brzo postala nelikvidna. Takav scenario se već desio 2007-2008 godine kada je došlo do pucanja hipotekarnog balona u USA, što se preko hartija od vrednosti prelilo na ceo svet, a naročito na banke. I ko se seća, ljudi su masovno podizali svoje depozite, uplašeni da će (opet) ostati bez svojih para. Tada je Komercijalnu dokapitalizovao EBRD kupovinom preferencijalnih akcija sa put opcijom, tada se već država obavezala da banku proda najkasnije do 2017 da put opcija ne bi bila aktivirana, što se nije desilo, strani investitori su aktivirali put opciju i akcije su plaćene po znatno višoj ceni od berzanske. Zato je sada važno da kupac Kombanke bude banka, ili finansijska institucija koja može da joj da injekciju kapitala u slučaju negativnog scenarija. I to je itekako bitan faktor prilikom prodaje, ali svaki je potencijalni kupac prilikom uvida u poslovanje utvrdio da Kombanka ima tzv. ročnu neusklađenost između plasmana (kredita) i sredstava, i sigurno će to imati u vidu prilikom kupovine.

10. Moraš SVE u filijali. Čak i promenu br.tel. Čak iako si u inostranstvu. Iako bez tel. me možeš da koristiš svoj novac. Dno dna. Zatvorim, iznesem pare, pa srećno ko ih ne zna.