Podstaći potrošnju

Sagovornici u tom tekstu bili su dva analitičara i jedan sindikalista. Nisam siguran da moje kolege privrednici ne bi imali šta da kažu na tu temu. Siguran sam da bi imali, ali nisu dobili priliku.

Identično se ponaša i Vlada. I ona smatra, kao i spomenuti medij, da je nepotrebno razgovarati s privrednicima u kreiranju mera za lakše i komotnije poslovanje kompanija koje treba da dovede do većeg ekonomskog rasta.

Trend ignorancije mišljenja poslovnih ljudi čini se da je ujedinio Srbiju, inače veoma podeljenu oko svih drugih tema. Na taj nonsens ponovo je ukazao Zoran Drakulić, predstavnik nas, domaćih krupnih kapitalista okupljenih u klubu „Privrednik“. A veći privredni rast, veće plate i veći društveni standard (na primer, kvalitetnije lečenje i obrazovanje) prevashodno stvaramo mi privrednici, valjda tu ekonomsku azbuku ne treba posebno da objašnjavam čitaocima i novinarima Danasa.

Da bi ostavila što upečatljiviji utisak u javnosti Vlada se ponaša kao ekonomski sveznalica. Nema vlade u svetu koja i u normalnim uslovima, a da ne govorim o krizi kakvu je donela pandemija, sme tako da se ponaša. Ministar finansija i dalje širi predizbornu fikciju da su ekonomske mere koje je država predvidela u potpunosti odgovorile na korona krizu.

Kako ministar to zna? Je li razgovarao s nama privrednicima iz Unije poslodavaca, Privrednika, Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Saveta stranih investitora, Američke privredne komore… ili je po sistemu „ogledalce, ogledalce“ čuo samo mišljenje paradržavne Privredne komore? Ministar pogrešno misli da će s bankarskim kreditima za koje država garantuje do 80 odsto zaduženja rešiti naš problem. Nažalost, neće. Nelikvidnost je samo jedna od velikih preduzetničkih muka. To je problem i naše države, jer koliko čujem i njena kasa se opasno ispraznila.

Imamo mi i drugih velikih muka. Nesigurnost poslovanja u vreme korona epidemije sve je izraženija na strani potrošnje a ne proizvodnje. Šta će mi jeftin novac da nešto proizvedem ili pružim uslugu kad to nema ko da kupi ni u zemlji ni u inostranstvu? Na domaćem tržištu kupovna moć opada.

Najnovija anketa Unije poslodavaca pokazala je da je 35 odsto preduzeća prestalo da radi zbog smanjenja potražnje, a da tek polovina proizvođača prehrambenih proizvoda (ono što se jedino kupuje u vreme krize) radi u punom obimu. U EU (naš najveći spoljnotrgovinski partner) predviđen je pad od 10,2 odsto, a pad konjukture samo u Nemačkoj biće 6,5 odsto do kraja godine. To će se neminovno odraziti i na narudžbe od dobavljača iz Srbije. Zato Unija poslodavaca smiruje pregrejani optimizam naše Vlade i opominje da je nezahvalno predviđati dalja očekivanja, a klub Privrednik upozorava da će se dubina krize u Srbiji tek videti krajem godine.

Vlade ozbiljnih država pri koncipiranju mera ekonomske politike u redovnim, a naročito u vanrednim okolnostima, konsultuju se s udruženjima preduzetnika i biznismena, uključujući i udruženja velikih poreskih obveznika. To je i logično, jer oni najviše doprinose punjenju budžeta iz kojih vlada posle finansira društvene potrebe (obrazovanje, zdravstvo, bezbednost).

Da me je neko iz naše Vlade pitao za mišljenje predložio bih da bar do kraja godina (ako ne i dogodine) bude smanjen PDV, da se uvedu premije i druge kreativne finansijske injekcije za porodice radi ojačavanja njihove kupovne moći. Na to sada treba trošiti deo budžeta, auto puteve ostaviti za buduće „zlatno doba“.

Ime autora poznato redakciji