Porez je ključ

Tradicionalno, Bajden i demokrate zastupali su program s višim porezima a Tramp i republikanci predlagali su da nastave s programom nižih poreza. Ovog puta bilo je više birača koji veruju da će viši porezi doneti njima blagostanje. Da li će tako i biti, uveriće se u naredne četiri godine. Pa ako im se dopadne, ponovo će glasati za tu opciju a ako im ne bude dobro, vratiće republikance u Belu kuću.

U tom se krugu već decenijama vrti američka demokratija.

Jesmo li mi u Srbiji nešto naučili od te vrteške?

Ne verujem.

I ovog puta sudili smo o Bajdenu i Trampu na osnovu svih drugih argumenata (najčešće emotivnih), samo ne na osnovu njihovih poreskih programa.

Birači u Srbiji nikad do sad, a posebno ne posle 2000-te godine, nisu se na našim, domaćim izborima opredeljivali za vlast na osnovu ponude koja definiše više ili niže poreze da bi smo znali kako ćemo živeti u naredne četiri godine. Za nas je uvek bilo važnije nešto drugo, više metafizičko a manje realno – teritorije, ratovi, nacija, Kosovo, „brat Si“… Vlast se u Srbiji teško menjala posle jednog četvorogodišnjeg mandata jer su ciljevi uglavnom bili nebeski, ne ovozemaljski, zašta je potreban dugi rok realizacije.

Bio bi red, kad smo već tako strasno navijali za Bajdena ili Trampa, da nešto od te američke izborne prakse počnemo da primenjujemo i u našoj zemlji. Na primer, da na sledećim izborima (kažu da će biti uskoro) tražimo od političkih stranaka da nam precizno i jasno kažu kakva će im biti poreska politika. Da li zastupaju politiku niskih poreza ili visokih poreza. I da u medijima uglavnom dominira ta tema, a da novinari budu dovoljno „potkovani“ da običnim građanima približe suštinu takvog opredeljivanja. Onda bismo znali koliko nas koštaju političari i šta mi dobijamo za pare koje su nam uzeli kroz poreze.

U Americi se to tačno zna. Republikanac Tramp uveo je niske poreze za kompanije i građane. Time je vlasnicima kompanija ostavio više novca da investiraju u novu proizvodnju i stvaranje novih radnih mesta. Građanima je smanjio poreze da ojača njihovu kupovnu moć preko koje će oni podstaći veći proizvodnju. S tom praksom bi nastavio da je dobio izbore. A Bajden će nastaviti tamo gde je stao Obama, uzimaće od vlasnika kompanija i bogatijih građana više novca kroz poreze, staviti u budžet i onda će on i njegova vlada raspodeljivati taj novac onima za koje on misli da im treba. Najavio je da će tim parama finansirati pomoć siromašnima, proširenje zdravstvene zaštite (nastavak programa Obamacare), pomoć studentima da otplate kredite, zapošljavanje žena i ugroženih grupa, borbu protiv klimatskih promena… Republikanci su za stvaranje nove vrednosti, demokrate su za trošenje onoga što je stvoreno. Uzimanjem sve više para kroz povećanje poreza demokrate će obeshrabriti vlasnike preduzeća da ulažu u nove poslove i da otvaraju nova radna mesta, što će povećati broj nezaposlenih koji će onda tražiti pomoć od države. A državi će, da bi zadovoljila te želje, trebati još para koje će obezbediti podizanjem poreza.

Ne sumnjam da je za demokratiju u Srbiji važno da se političari žustro raspravljaju o izgledu nekog spomenika, o mestu za fontanu ili potrebi izgradnje gondole. Ubeđen sam, međutim, da to nije ključno pitanje. Neuporedivo važnije za građane i nas preduzetnike je da političari kažu kakva im je ideja s porezima. I na šta će da potroše novac od poreza. Kad to budem čuo, znaću kao poslovni čovek i građanin za koga da glasam.

Ime autora poznato redakciji