Predratne crtice

Domove i poslove napuštaju i odlaze u neizvesnost ljudi različitih struka i zanimanja, nivoa obrazovanja, stečenih veština, imovnog stanja. Ukrajinci beže od ruskih ratnih razaranja u najbliže susedne zemlje, članice Evropske unije. Rusi, neskloni podršci imperijalnim ambicijama vladara, sklanjaju se na Bliski Istok, moje kolege koji su ovih dana boravili poslom u tom delu sveta govore o stotinama ruskih „izbeglica“ koji šetaju po Dubaiju, Abu Dabiju i Dohi.

Razumljivo je da je prva reakcija država iz Evropske unije bila humanitarna akcija – zbrinuti izbegle Ukrajince s osnovnim životnim potrebama (smeštaj, ishrana, medicinska pomoć). Nije, međutim, tajna da evropskim državama, svesnim dugotrajnosti sukoba, vlasti počinju da razmišljaju i o radnoj integraciji izbeglih građana Ukrajine. Među izbeglim Ukrajincima nisu super bogati, ali jesu ljudi koji su u svojoj domovini stekli zavidne profesionalne karijere ili kao zaposlenici (državnih ili privatnih kompanija, javne uprave) ili kao mali i srednjih preduzetnici koji su razvili vlastiti biznis. Među njima su i visokoobrazovani i stručni ljudi ali i srednje obrazovani kadar s različitim veštinama.

Primera radi, moje kolege iz Hrvatske iskoristili su platformu na jednoj društvenoj mreži i počeli da objavljuju oglase za posao koji nude izbeglim Ukrajincima. Pošto na osnovu Direktive EU o privremenoj zaštiti (trogodišnji boravak) imaju jednaka prava kao i građani Unije, državljani Ukrajine mogu u Hrvatskoj (i svim drugim članicama EU) da rade bez dozvole za boravak i rad ili potvrde o prijavi rada, što poslodavcima olakšava odluku da im ponude posao.

U bogatim državama Persijskog zaliva na izbegle Ruse gledaju kao na isključivo turističku klijentelu koja ima šta da potroši. Ali, imetak tih Rusa nije veliki kao bogatstvo krupnih ruskih biznismena. Naime, ti Rusi moraće uskoro nečim da se bave, nešto da rade, jer nemaju toliko novca da mogu doživotno da uživaju status turiste. Režim u Moskvi misli, za sad, da su ti građani otišli privremeno, uplašeni zbog „specijalne operacije“ koju Putin vodi u Ukrajini i da će se vratiti kad rat prestane. Mnogima, međutim, ne pada na pamet da se vraćaju u Putinovu Rusiju.

Među tim izbeglim Rusima najviše je pripadnika srednje klase – lekara, pravnika, inženjera, trgovaca, umetnika, preduzetnika… koji su, uspešno radeći godinama, stekli izvestan kapital.

Zašto Srbija ne bi pozvala te ljude koji beže od rata i režima da dođu kod nas, da ovde žive i rade. Kao što su posle 1918. godine u Beograd stigli arhitekte, profesori, slikari, književnici, lekari, inženjeri dajući nemerljiv doprinos ekonomskom prosperitetu Srbije. Zašto naša vlast, osim već iskazanog humanitarnog aranžmana, ne pozove one koji beže od rata i režima i obeća im boravišne i radne vize i olakšice za otpočinjanje biznisa u Srbiji.

Ne govorim o ruskim super bogatim biznismenima koji trpe sankcije i koji su svoje poslovne imperije izgradili na korupciji i bliskosti s vlastodršcima. Govorim o arhitektama, profesorima, lekarima, administratorima, trgovcima, inženjerima raznih struka koji bi sa kapitalom (umnim i finansijskim) i preduzetničkim veštinama imali blagotvoran uticaj i značajno doprineli razvitku Srbije. To bi mogla biti jedna od većih srpskih investicija u ljudski kapital jer će imigranti predstavljati dragocenu imovinu.