Prilika

Ako niste pogodili o kome se radi, u pitanju je tržište dostave hrane, a povod za kukumavku je činjenica da je španska kompanija Glovo kupila Delivery Hero, vlasnika srpske firme Donesi.com. Ne razumem zašto neko tvrdi da je tim činom ”stradao” Donesi.

Opet se, čini se, srećemo s pretencioznim neznanjem i nesposobnošću da se razume suština biznisa.

Glovo ima svoju poslovnu politiku koja se pokazala kao uspešna. Da nije ne bi se proširio na tržišta 26 država u kojima profitabilno posluje. Ovde mu se zamera da je posle akvizicije Donesi.com ”zapostavio” pojedine restorane i klijente u nekim delovima Beograda. Ako je pogrešio, Glovo će od toga imati štetu. Ali, nije to tema ovog teksta.

Tržište Srbije vredi 11 miliona evra. Posao se, naročito u pandemiji, mnogo proširio. Malo koji biznis u Srbiji (a tako je i u svetu) beleži stopu rasta od 20 odsto. A pandemija će još trajati. Taj trend rasta neće stati ni u postpandemijsko doba, ljudi su se navikli da hranu, lekove i još neke kućne potrepštine kupuju na internetu a da im dostavljači to donesu ”na kuću”.

Na tom tržištu u Srbiji ”igraju” dva krupna igrača – Glovo i Wolt. Beogradom više ne može da se prođe a da se ne sretne tridesetak biciklista, motorista ili automobilista s njihovim znakom. Stotine ljudi i njihovih porodica žive od tog biznisa.

Mediji se žale da su mnogi restorani i delovi tržišta nepokriveni od kad je Glovo kupio Donesi.com.

Pa zar to nije idealna prilika za nove igrače. Konkurencija je jaka, to je nesumnjiva činjenica. Ali, zar konkurencija nije izazov koji može da očvrsne onog ko počinje da se takmiči. Uostalom, zar Donesi.com koji je bio prvi na domaćem tržištu nije uspeo da izdrži dva tako snažna međunarodne konkurenta i postane toliko atraktivan za jednog od njih da ga na kraju kupi.

Zar za preduzimljive ljude u Srbiji nije izazov da započnu novi biznis i konkurentima otmu 10 odsto tržišta što vredi milion evra. Da li je to teško? Jeste. Ali zar zbog milion evra ne vredi pokušati? I milion evra nije kraj priče, može biti još miliona.

Ako se uspešno etablira i pametno razvija nova domaća firma za dostavu hrane i drugih potprepština ima perspektivu da zauzima još veći tržišni udeo.

Zar primer supružnika Zirojević koji su pokrenuli firmu Donesi.com nije dovoljno atraktivan za nove biznis avanturiste.

Naravno, niko neće zaraditi velike pare preko noći. Za svaki posao potrebni su, pored znanja i veština, strpljivost i marljivost. Potreban je i kapital. U ovom poslu početni kapital mnogo je manji nego u nekim drugim biznisima.

S mnogo manje para može se pokrenuti posao, uključujući izradu aplikacije i nabavku osnovnih sredstava (bicikli, mopedi) koja se mogu kupovati u skladu sa širenjem biznisa. ”Glad” tržišta u velikim gradovima za uslugom ”dostava hrane” podstiče osnivanje i razvoj novih firmi.

Da bi pokazala posvećenost podršci privatnom preduzetništvu i država bi mogla da doprinese razvoju ovog biznisa. Nikako subvencijama, kreditima i poreskim olakšicama. Dovoljno bi, na primer, bilo da država pozove firme koje se bave dostavom da na kućnu adresu donesu vitaminski paket (ili neki drugi poklon) koji je vlada Srbije namenila građanima. I da tu uslugu plati nekom simboličnom nadoknadom. Tek toliko da promoviše nove domaće igrače na tržištu dostave hrane.