Privatizacija nije pljačkaška

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Poštovani Poznati Redakciji, usporedba Vam je u diskursu : korupcija prema sudioniku privatizacije čini štetu direktno meni i hiljadama zainzeresovanih a korupcija prema saobraćajcu ili doktoru sa naše ( hipotetički ) strane Vama ne pravi direktne smetnje. Osim ako nemaze privatnu policiju ili RZZO fond…

   1. Pa vi stvarno niste ništa razumeli! Korupcija prema policajcu je direktna šteta svima nama jer taj novac nije otišao u budžet, već u džep policajca. Da ne govorimo o negativnom uticaju na opštu bezbednost društva, i poštovanju reda i zakona. Kada doktor primi mito on, na taj način, svojom voljom (i interesom) preusmerava zdravstvene kapacitete koje smo platili vi i ja, na način iz koga on izvlači direktnu korist. Da je ovakav čin ozakonjen, ta sredstva bi se slivala u budžet zdravstva kojim bi se podizao kvalitet medicinskih usluga vama i meni. Stoga je poredjenje “pljačkaške privatizacije” apsolutno adekvatno poredjenju “pljačkaške medicine” i “pljačkaške policije”.

2. Najzad je gospodin tajkun napisao nešto što pije vodu. Mada pomalo uprošćeno, objasni je na prilično jasan način fenomen srpske privatizacije. Dodao bih da su sankcije međunarodne zajednice ostavile neizbrisiv trag na privredu Srbije jer je za 10 godina trajanja spska privreda praktično ruinirana (tehnološko, kadrovsko i finansijsko propadanje). A priču da su „žuti“ zaslužni za kriminalnu privatizaciju lansirali su upravo oni pljačkaši koji su bili na vlasti 90-tih godina, dakle SPS, JUL i RADIKALI, a koji će kasnije biti največi kupci tih upropašćenih i obescenjenih preduzeća.

3. I tako,krenu „pravedna“ privatizacija, jer bože moj ono „kad se nekad dobro jelo“nije valjalo, a nije valjalo jer su ljudi živeli od svog rada a ne od rente, „prava svojine“ I na tržištu se pojaviše ratni profiteri, ne retko ratni zločinci, ološ koji u tzv. „socijalističkom pljačkaškom sistemu“ nisu imali dovoljno novaca za kiflu ali se u „novoj tržišnoj utakmici“ obogatiše i „kupiše“ ne samo našu imovinu već i našu sudbinu. Jer to je to „pravedno tržište“ na kome učestvuješ sa opljačkanim novcem, sa uzurpiranom imovinom, na kome te ne štite zakoni i institucija već oni „čija se reč ne poriče“.Dakle, puno sreće u takvim tržišnim utakmicama.

   1. Neki dan sam citao clanak iz NYT…..iz 1985, gde opisuje stanje jugoslovenske privrede. Kaze svakodnevno je 750000 zaposlenih na bolovanju a 600000 na proslavama raznih. Nije bas da se tih godinaa zivelo samo od rada,,
      Izgleda de se jos poneko kockao sa radnickom sudbinom

      1. Na bombastim lažima je započeo proces stvaranja novog svetskog poretka. Nakon žestoke propagande krenulo je bombardovanje i upodobljavanje nepoćudnih. I tako, sad živimo u „zlatnom dobu“ a dokle ćemo ne zna se.

   2. Miki, pravo svojine nije uvek renta, kao sto je cesto rad u Jugoslaviji i Srbiji u stvari renta

4. Idi ti u korejsku fabriku pa motaj kablove 12 sati dnevno za 300 evra.

   1. Slazem se da je 300 evra mnogo za tu vrstu glupog posla koji moze da radi masina

      1. Nažalost, ni mašina ne može za 300 eur namotati kablova koliko može srpski radnik za takvu mesečnu naknadu. Jer da može nadnica srpskog radnika za motanje kablova bila bi srazmerna tome.

5. Ni slovo “P” pd privatizacije mi nismo imali kroz ono sto se u Stbiji nazivalo privatizacijom i poslednjih skoro 30 godina. Jedina sustinska provatizacija je sprovodjena kroz naturalnu restituciju. Sve ostalo je pljackaski poduhvat sa ciljem odrzanja monopola, partijskw kontrole i parazitskih socijalistickih direktora u vrhu tzv. privrede u Srbiji. Nema ti privatizacije nikakve kada predsednik u centru grada sa zamenikom gadonacelnika prica da treba grad da o trosku gradjana – budzetskih obveznika, popravlja fasade parazitskim firmama koje su navodno privatizovane, a i dalje besplatno koriste drzavnu imovinu. Na kraju, drzavna imovina i nije nista drugo nego oduzeta privatna svojina gradjana, zaduzbina i crkvi i verskih zajednica npr.

6. Čitao sam par poslednjih tekstova ovog autora i svaki put se čudom čudio. Kao da čovek ne živi u ovoj državi ili Boze me prosti na ovoj planeti. Privatzacija, sama po sebi nije zlo ali je zlo kako su sprovođene. Verujem da se na prste mogu izbrojati one koje nisu kriminalno urađene. Na primer pojsvi se udbaški sin pa kupi firmu za male pare, a banka odmah odobrava kredit i hipoteku. Ili još bolja varijanta: otvori neke fiktivne firme koje kao posluju sa preduzećem iz koga isisaju sav kapital dok se ne proglasi stečaj i onda se pojave kao glavni potražioci koji se prvo namiruju, a ostalima… Da ne objašnjavam ja kao laik, koga zanima lako će naći da pročita stručnije napisano i objašnjeno. Nije mi jedino jasno kako sve to našem vrlom „biznismenu“ nije poznato kad je već iz „struke“?

   1. Kritika privatizacije sa stanovista angelizma je pogresna, bas kao sto ne treba ukidati saobracajnu policiju kad i ne sprovodi uvek zakon i ponekad je korumpirana, tako isto sprovodjenje privatizacije nikad nije potpuno savrseno.
      U vasem primeru, kako taj sin udbasa moze da kupi firmu za male pare i kako znamo unapred da li su to male pare ili ne? U srpskoj privatizaciji je svaka prodaja osim NISa i Smederevske Zelezare ruskim tj, kineskim drzavnim preduzecima bila otvorena za konkurenciju. Svako je mogao da ucestvuje. Ako je neko uspeo da kupi nesto, to je zato sto je ponudio najvisu cenu,, cak i ako se posle ispostavilo da je zaradio na toj investiciji.
      Banke koje su preko veze odobravale kredite losim poveriocima su samo drzavne banke, nijedna privatna banka, strana ili domaca, to ne moze da radi, jer to vodi bankrotu banke. Zbod toga je vecina drzavnih banaka bankrotirala, ali to nema veze sa privatizacijom, to jest, bas zbog toga je privatizacija banaka bila dobra stvar za sve. Ne samo da su banke bankrotirale, nego su i ta preduzeca koja su uzela kredite bankrotirala.
      Dalje, neko ko plati kapital, cak i ispod cene, nema nikakav interes da izvlaci kapital iz tog preduzeca koje je njegovo i kojim upravlja. To uvek nosi trosak (npr. PDV za fiktivne racune, itd.) i to se obicno radi u preduzecima gde se ne podudara vlasnistvo i upravljanje, dakle u drzavnim preduzecima pre privatizacije.
      Vase razumevanje stecaja je isto veoma povrsno, i ne ulazeci u preduga objasnjenja, to opet nema nikakve veze sa privatizacijom.

      1. Svako je mogao da ucestvuje u privatizacijama dok nije davao ponude koje ne odgovaraju onom za koga je privatizacija namestena. A posle je mogao samo da obilazi zdravstvene ustanove, nikako privatizacije.

      2. Svako je mogao da učestvuje, ali da dobije samo onaj ko je bio dobar sa vlastima i sa njima unapred imao dogovor. Primera je bezbroj, evo samo jedan: Za Poljoprivredno preduzeće Zobnatica bio je zainteresovan hrvatski Agrokor koji je preko svoje firme u Srbiji ponudio 22 miliona eura. Najpre dobije na aukciji, posle se sve poništi i raspiše se nov konkurs sa „nacrtanom slikom“ kupca. Taj ponovljeni dobije firma poznatog narko dilera koji je u sprezi sa ondašnjim vlastima. Epilog: država inkasira 1.8 miliona eura umesto 22 miliona. Toliko o pravdi i fer uslovima.

         1. Hrvatske firme su imale mnogo vise mogucnosti da ucestvuju u privatizaciji u Srbiji nego srpske u Hrvatskoj. Nasim preduzecima je tamo zabranjena bilo kakva aktivnost a hrvatska preduzeca nesmetano posluju u Srbiji, npr. Agrokor koji je kupio desetine firmi.

            1. Istina, ali ti i dalje glasas za „patriotske“ partije koje sve to rade dan danas?

      3. Zar se u mnogim propalim bankama nisu vodile istrage oko davanja kredita koji su upravo u vezi sa privatizacijom i jedan od glavnih uzroka propasti istih? Sad što se kod nas istrage nikad ne zatvore jer su naređenja stizala „odozgo“ drugo je pitanje. Citiraću omraženog nam Marksa: „prvobitna akumilacija je nastala otimačinom i pljačkom“ TAČKA

7. Ne mogu da verujem da Danas objavljuje ova prosera..nja i laži. Zar su svi u ovoj državi idioti čije pamćenje traje tri dana. Jasne su autorove pobude za ovakvim tekstom iskrivljene stvarnosti, jer je verovatno i sam bio akter neke od „uspešnih“ privaatizacija. Istina je da su mafijaško političke strukture izvršile otimačinu društvene/državne imovine na najbrutalniji mogući način, i gde je država oštećena za milijarde evra. Ekonomskoj aristokratiji se izgleda ne dopadaju lopovski počeci pa bi malo da ispegla biografiju. Medjutim, ima nas koji smo se bavili biznisom u to vreme i dobro nam je poznato kako se „privatizovalo“ sve, od zemljoradničkih zadruga pa do velikih sistema.

   1. Čak i da ste u pravu, legitimno je pitanje ko je imao moć, sredstva i organizaciju da sprovede privatizaciju na takav način? To svakako nisu bili “dečaci u kratkim pantalonicama” koji su 2000te došli na vlast. Ta “ekonomska aristokratija” o kojoj govorite je deo onog istog “pravednog sistema” koji je nama vladao decenijama. Taj sistem je upravljao i preduzećima koja su kupovana budzašto, i bankama koje su odobravale kredite do sopstvenog bankrota, kao i sudovima nadležnim za korekciju ovakvih nedela. Takodje, vrlo je čudno da mi stalno stajemo u zaštitu države, pogotovo kada se radi o novcu, a vrlo retko pitamo tu istu državu kako troši naš novac. To više liči na kritiku državnog uredjenja nego na stvarnu zabrinutost zbog državnih interesa.

8. Bilo je u privatizaciji svačega ali se generalno može reći da je privatno vlasništvo bolje i efikasnije od državnog, to je još Aristotel konstatovao naspram Platona, ali uvek postoji to Ali. Zapadne zemlje veoma vode računa da u strateškim sektorima ne prepuste sve privatnoj inicijativi znajući da privatnici često imaju ograničen vidik. I ovaj naš tajkun koji piše i sto njegovih kolega bi u Srbiju rado doveli za potrebe otvaranja rudnika npr.500 radnika iz Avganistana, oni bi doveli svoje porodice, rođake, rudnik bi radio 5 godina, podaci bi beležili rast prihoda za opštinu, rast poreza, veću potrošnju, ekonomisti bi slavili, ali posle 5 godina iz nekih razloga rudnik se ugasi. Vlasnik bi otišao sa ogromnim profitom a sve troškove oko otpuštenih radnika i njihovih porodica prebacio bi na državu (dobitak privatizuje, gubitak socijalizuje-tj.prebaci na državu) pojavio bi se kriminal, verski ekstremizam itd. Treba voditi računa i o onome što se u ekonomiji zove Pareto efikasnost-optimalnost, tj.društveno blagostanje raste samo ako dođe do rasta blagostanja nekog pojedinca a da pritom niko drugi nije osiromašio. Nije poenta da se jedan obogati a da sto drugih osiromaši. Daš nekom tajkunu da obrađuje 1000 hektara jer je on tobože efikasan, a tu može da vrlo efikasno živi i radi 100 porodica koje bi imale po 10 hektara zemlje i 250-oro dece npr.

   1. 1. Zapadne drzave se NE mesaju u privredu, tj. koliko se mesaju toliko im je privreda neefikasna, a posto je pre efikasna nego ne, znaci da se ne mesaju ni u kakve „strateske“ industrije
      2. U Srbij ima mnogo zemlje koja se ne obradjuje. Zasto tih 100 porodica ne krene da obradjuje malo od te zemlje, nego vi naginjete da se zemlja otima od gazda koji je obradjuju? Vas stav je imao KPJ 1944. i vidimo gde nas je to dovelo

      1. Rekao sam da je privatno vlasništvo bolje i efikasnije od državnog, a takav stav nije imala KPJ 1944. otuda je aluzija na komunizam netačna, kao što je netačan Vaš stav da se država na Zapadu ne meša u privredu i u strateške sektore. Raspitajte se npr. da li Kinezi mogu da investiraju u strateške sektore u Nemačkoj, Holandiji ili Francuskoj?

         1. „Daš nekom tajkunu da obrađuje 1000 hektara jer je on tobože efikasan, a tu može da vrlo efikasno živi i radi 100 porodica koje bi imale po 10 hektara zemlje i 250-oro dece npr“

            Prvo, niko nikome ne da 1000 hektara, nego taj kupi i ulaze u taj posao. Drugo, jedan investitor sigurno efikasnije obradjuje 1000 hektara nego 100 porodica. Trece ko treba sa strane da donosi ovakve odluke, drzava? Tu se vracamo na KPJ 1944.

9. Dajete neznalicama da pisu o privatizaciju. Autor je o privatizaciji video samo na televiziji. Lopovluk je poceo sa privatizacijom i tada su nastali kleptomani. U socijalizmu se za kradju islo na tesku robiju. Privatizacija, kako je sprovedena je nastavk agresije drugim sredstvima i znacila je gasenje industrije i privrede uopste. Za cilj je imala stvaranje kapitalista, odnosno bogatih. I ne bih mu vise objasnjavao, nema velikog bogatstva od rada , vec od kradje tudjeg rada. A lopov je lopov!

   1. Da, da.Principe na kojim se razvila Evropa naša tzv „politička elita“ je zaboravila. Jer blagostanje nije kad država zbog minornog duga izbacuje pojedince iz stanova u korist tajkuna čija je imovina nastala na osiromašenju ogromnog dela populacije, a u cilju povećanja blagostanja tajkuna. Svaki razvoj koji se zasniva na osiromašenju većine u korist manjine je društveno rizičan i u konačnici uvodi društvo u katastrofu. I zato , dragi naši vlastodršci, uzmite se u pamet.

   2. „U socijalizmu se za kradju islo na tesku robiju“
      Ko je otisao na robiju za kradju vile na Dedinju?

10. Slazem se sa vama. Samo ja mislim da se niste osvrnuli na najbitniji aspekt price. A to je da je tu pljackasku privatizaciju pratila i prica „stranci pokupovase sve“, te su onda „srpski domacini“ dobijali ta preduzeca budzasto, i preprodavali ih kao gradjevinsko zemljiste, ili iznajmljuju magacinske prostore po paprenim cenama, ili najcesce ta preduzeca zvrje prazna, (kao i pre privatizacije). Sve to naravno „da stranac ovde ne bi zagospodario“. Gomila tih preduzeca je uveliko bila unistena pa bar 10 godina pre privatizacije. U svakom slucaju, prica je odlicno posluzila da se taj olos iz 90′ rehabilituje, opere i vrati u igru.
    Bilo bi zanimljivo da neko sprovede neku statistiku koliko je tih nasih „giganata“ ostalo u fazi restruktuiranja, i nikad nije uspelo da se proda, zato sto niko ne zeli da trosi novac na taj otpad. I koliko je preduzeca nakon privatizacije vraceno nazad drzavi (posto je bilo i takvih slucajeva poput Valjevske pivare).

11. Postene privatizacije u Srbiji se mogu nabrojati na prste jedne ruke, a pod postenim privatizacijama podrazumevam gde su radnici dobili deonice, ili otpreminu (Pivara Celarevo, Zdravlje Leskovac i jos par) pretpostavljam da pisanjem nadahnuti „gazda“ to vrlo dobro zna, ostalo je bilo noga u straznjicu

12. Sa većinom zaključaka se mogu složiti,naročito sa početkom stvaranja socijalističke privrede ubistvima i pljačkom sopstvenih građana.Na ovo su se nadovezali bespovratni i bezkamatni krediti Zapada,kada se JB odrekao Staljina.Onda naše državne banke koje su i propale zbog davanja političkih kredita koji nisu vraćani,pa je unutrašnji dug(medjusobna dugovanja i potraživanja) prerastao spoljni,a što su štediše(zdrav deo duštva) osetile na svojoj koži.Dan danas naši ljudi ne shvataju da je na izdisaju socijalističke privrede ogroman deo plata isplaćivan iz kreditnih zaduženja peduzeća, koja vremenom nisu mogla da vrate.I onda se čude kako su propale naše banke.Sledeće,neka se zamisle oni,a njih je većina građana,koji su privatizacijom stekli stanove za par stotina maraka( moj kolega se dičio jer je sačekao poslednji dan inflacije i svoj trosoban stan na Dorćolu platio ČITAVU 1. MARKU).I to je dragi komentatori pljačka i to najveća za ukupno naše društvo ali na to se kritičari privatizacije ne osvrću jer će pronaći sebe.Daleko od toga da mislim da je privatizacija generalno bila pravična ali da je bila potrebna bila je,jer je utopijska privredna ideologija došla do svog kraja.Ono što mi je jasno odavno (a nije mi malo godina) da još uvek svest najvećeg broja naših ljudi nije odmakla dalje od idealizovanja jednog pogubnog ideološkog sistema koji nas je unazadio za čitav vek.I na kraju,da li mislite da posle onakvih fizičkih i pravnih zločina posle 45.g.i mogla da stasa generacija koja bi mogla da spovede iole pravednu privatizaciju.NE dragi moji !

13. “U privatizaciji se desila delimična kreativna destrukcija,“ kaže autor teksta. Tačno je da kreativna destrukcija postoji, kada, na primer, neki majstor za eksplozive uspešno uruši neki stari oblakoder. U ovome što se nama dogodilo, nije bilo ni “k“ od kreativnosti. U mom Novom Sadu i okolini bilo je preko 10 metaloprerađivačkih preduzeća, neka sa tradicijom od preko osam decenija. Mogu da se složim da je u tim preduzećima bilo viška zaposlenih, jeste bilo krađe, ali danas od tih zanačajnih preduzeća nema ni jednog jedinog. Imamo nula metataloprerađivačke industrije, što znači manje nego u Kraljevini Jugoslaviji. Delimična desrukcija!? Čak je i “Novosadska mlekara“ zatvorena, pa mleko dolazi od kojekuda. Kreativno, zar ne? Naša se industrija provela kao neko goveče pušteno u reku punu pirana i krokodila.

    1. Ako je bilo viska zaposlenih u tim nevidjenim metalopreradjivackim firmama, sto je posledica loseg vodjenja tih firmi, da li nije moguce da su te firme lose vodjene i sa drugih aspekata: investicionih, tehnoloskih, komercijalnih, ili je sve bilo perfektno, samo eto malo vise ljudi su zaposlil:? Pre ce biti da su te firme vodjene neracionalno decenijama i to sto ih nema vise nije nikakva konspiracija vec posledica prirodnog odumiranja preduzeca koja trose vise resursa nego sto stvaraju, a koja su odrzavani vestacki u socijalistickom sistemu

       1. Nemojte da iskrivljujete ono što je rečeno i nemojte pripisivati tekstu ono što uopšte nije rečeno. Ko je rekao da je pre privatizacije sve bilo prfektno u tim, po vama, “neviđenim“ preduzećima? Nisu to bila “neviđena“ preduzeća, već i te kako viđena, u kojima su hiljade uposlenih radili za izdržavanje svojih porodica. Naravno da je bilo problema, država jedno vreme jeste zakonom propisivala koliko svake godine treba da se primi novouposlenih, pa je novac, umesto u investiranje u novu opremu, trošen na plate. Jeste bilo primera neracionalnog vođenja, zaduživanja i krađa pre privatizacije, ali šta je to prema vođenju tih firmi posle izvršene privatizacije? I sam sam pre penzije i privatizacije radio u jednom takvom preduzeću i čak i po mišljenju stranih partnera nismo baš jako ni zaostajali u tehnologiji, i uz svođenje uposlenih na odgovarajući broj, to je preduzeće moglo sasvim lepo da opstane. Što reče jedan moj kolega, neka nas je i bilo previše, ali nije istina da bar jedna trećina nije mogla da nastavi da radi! Ostalo je da radi nula uposlenih. Tvrdim da su sve te firme kupili ljudi koji elementarnog pojma o industriji nisu imali, koji su bili zainteresovani za sve drugo, samo ne za proizvodnju i koji su te firme definitivno uništili.

14. ..svi na pod, ovo je ‘privatizacija’…

15. Ne verujem da sam ovo procitala? Jel moguće da je neko toliko zlonameran i / ili neupućen? Jedino što je tačno u celom tekstu je da je privatni vlasnik uglavnom (ne uvek i ne u svim oblastima!) bolje rešenje.
    Ali da to bude opravdanje za nesumnjivo pljačkašku i bezočnu privatizaciju, ne može nikako. Primera je toliko da svako ko je živeo ovde zna da je to bilo pravilo (neko je u komentaru naveo retke izuzetke).
    Još nešto: reći da su komunisti od 1944.- 1953. oduzeli privatnu imovinu, je samo pola istine. Da li je ta imovina pravedno stečena, o tome autor ne kaže (ili ne zna) ništa. A dimenzije korupcije u Kraljevini su bile epske. Za detalje preporučujem knjigu Kujundžića „Korupcija u kraljevskoj Jugoslaviji“. Oteti nepravedno stečeno jeste pravedno! I za razliku od ove poslednje otimačine, to je bilo oduzimanje od bogatih i davanje narodu, dok je ovo sad obrnuto.

16. ozbiljna novina onda ne bi trebao da objavljuje članke onih koji ne žele da se javno potpišu

17. Zanimljivo, da vidimo sta kazu cinjenice. Srbija je od „usrecivanja“ kaubojskom privatizacijom svake godine manja za ceo jedan grad. Kavlifikovanih strucnjaka a i radnika sve je manje jer svi beze od „usrecitelja“ zvanih od milja „gazde“ i „investitori“. Zaduzenje zemlje je vece nego cele Jugoslavije koja je eto tvrde zivela od tih zaduzenja i neefikasnih preduzeca. Resenje je vidimo u tome sto su sva ta preduzeca privatizovana i uglavnom unistena. Pojela maca.
    Pitanje je samo gde ce gazde, investitori i tajkuni naci radnike za koju deceniju?
    Privreda koja dopusti da paraziti pojedu sve osudjena je na nestajanje kao i drzava uostalom. Prost zakon opstanka najpametnijih a ne najjacih u otimacini.

18. Mislim da ovakvi tekstovi nemaju mesta u dnevniku zajedno sa njegovim novinarima koji su osvedoceni borci za socijalnu pravdu i koji su uvek kritikovali lopovluk, cinizam i nepravdu trenutne vladajuce kaste koja zasedne u krugu dvojke da prestane objavljivati tekstove ovog coveka, jer po njemu su radnici krivi za sve, i ispade tako zahvaljujuci milosti neempaticnih mufljuza kao on (privatizacioni burazeri) jedino sto mogu je da zarade 200 EUR mesecno i to krvavo, plus da slave to naveliko!

19. Najgore što nam se desilo od 1990. godine do sada je privatizacija. Namera privatizaije je bila da se fabrike dokapitališu, modernizuju, unaprede, a ne da se mašine rasprodaju u staro gvoždje. Često se dešavalo i da sasvim dobre fabrike dožive potpuno uništenje. Znam slučaj iz Zastave (Kg) gde u nove, neupotrebljene, najmodernije prese, nabavljene iz Japana otišle u staro gvoždje
    Pljačke jeste bilo 1945-50 godine, ali su tada opljačkani pojedinci, a koristi je bilo za stotine hiljade ljudi, koji su našli zaposlenje i zaradjivali nekakve plate. S druge strane, privatizacija posle raspada Jugoslavije je uradjena tako da je korist imao mali broj ljudi, a štete stotine hiljada, ako ne i milioni ljudi. Uostalom ako je neko lopov (komunisti 1945-50) to ne opropravdava lopove u privatizaciji (tajkuni). Ako je moj komšija lopov ne znači da je meni takodje dozvoljeno da kradem.