Prljav posao 1Foto: Pixabay/Mhouge

Pitali su ga da li je njegov posao prljav. A on je odgovorio: „Ako hoćeš da jedeš nijedan posao nije prljav“.

Tu sasvim običnu i nadasve istinitu rečenicu Sefera Šaćirija, čistača cipela iz Stare skopske čaršije, dobro sam zapamtio a ponekad je i citiram mladim ljudima koji dolaze da rade za moju kompaniju. S tako malo reči sitni preduzetnik i majstor-doajen sa skopske kaldrme saopštio je veliku životnu filozofiju: ni jedan posao (zakonom dopušten) nije prljav, ne treba ga se stideti i treba ga marljivo raditi ako omogućava da hraniš sebe i porodicu. Naravno da je Sefer svesno pojednostavio svoju životnu filozofiju i upotrebio reč „jedeš“, a zapravo je mislio „živiš“.

Šta je Sefer hteo da poruči?

Ja sam ovako razumeo: isključivo od nas samih zavisi kakav će biti kvalitet vlastitog života. Jedino ispravno pravilo je: onako kako i koliko radiš toliko imaš da jedeš, odnosno živiš ti i tvoja porodica.

Setio sam se Seferovih mudrih reči čitajući pre neki dan reagovanje na ponudu koju su radnici kompanije Fijat Srbija (firme-kćerke multinacionalnog koncerna Stelantis) dobili od svog poslodavca.

Ponuda je da dve godine rade u Stelantisovim fabrikama u Slovačkoj, Poljskoj, Italiji i Nemačkoj. Ko prihvati posao u fabrici u Slovačkoj zaradiće 800 evra minimalnu osnovnu mesečnu zaradu, dobiće 6.000 evra neto bonusa pre polaska i 11.000 neto bonusa po povratku.

Za ponudu u Poljskoj parametri su 850 – 6.000 – 11.000 evra. Za Italiju važi ponuda 1.400 – 1.000 – 1.500 evra, a za Nemačku 1.900 – 1.000. – 2.000 evra. Sasvim pristojna ponuda. Ako se izostave fiksne sume (bonusi), važno je da je minimalna zarada zapravo samo osnova, što će reći da nije konačna, i da je moguće zaraditi dodatnu sumu u zavisnosti od produktivnosti i veština radnika.

Poslodavac još nije saopštio zašto se odlučio za ovakvu ponudu. Vrlo je moguće da su te dve godine (koliko se nudi posao u inostranstvu) poklapaju s tranzicionim periodom dok Stelantisova fabrika u Kragujevcu ne bude osposobljena za proizvodnju električnog automobila i da je radnicima ponuđeno da rade da ne bi sedeli kod kuće i „džabalebarili“. Da rade ako hoće da jedu, što bi rekao mudri Sefer. Odnosno, da hrane svoje porodice. Ne bih rekao da je ovo nagoveštaj da Stelantis zatvara fabriku u Srbiji.

Ponuda za posao u Stelantisovim fabrikama u tri evropske zemlje dočekana je „na nož“. Kao nepristojna. Izvesni sindikalac ponudu smatra katastrofalnom i primer kako se radnici teraju iz naše zemlje a ako ne prihvate ponudu ostaju bez kore hleba. Ne znam šta je ucena da radnik koji ne ostane dve godine u inostranstvu mora da vrati bonus.

Naravno, opet su sve oči i nade radnika iz Kragujevca uperene prema državi Srbiji. I opet, tragično pogrešno.

Država je manjinski vlasnik te fabrike i nema nikakav uticaj na poslovnu politiku multinacionalne kompanije Stelantis. Zato država nije adresa na koju će radnici Fijatove fabrike u Kragujevcu slati svoje žalopojke povodom ponude koju su dobili. Kome je stalo da jede (živi) taj ne kuka na državu i ne proganja je da mu nađe posao iz njegovih snova.

Radio sam u karijeri razne poslove a kao poslodavac nudio razne poslove mojim zaposlenima. Na njima je bilo da odluče da li im je ponuđeni posao „prljav“ ili da gladuju.

Ponuđeni posao radnicima iz Kragujevca u Slovačkoj, Poljskoj, Italiji i Nemačkoj ni po čemu nije prljav. To je pristojna ponuda za one koji neće da budu gladni i hoće da hrane svoje porodice. Ko neće, čekaće državu. Uz rizik da bude gladan. Ni tada ne treba da krivi državu, odgovoran je onaj ko je odbijao „prljav“ posao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari