Radosav i neradna neđelja

Moje kolege iz Unije poslodavaca Crne Gore sjajnim dokazima pokušale su još jednom da ubede tamošnju Vladu da hitno ukine sporni član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini jer nanosi neprocenjivu štetu preduzetnicima, radnicima i državi.

Konkretan povod bio je produženi vikend za prvomajske i uskršnje praznike kad se na crnogorsko primorje sjatilo hiljade turista iz okolnih država koji su naišli na – zatvorene sve dućane i tržne centre. Bio je to veliki propust i značajan gubitak za državu.

Unija je izračunala da samo u maju radnici u Crnoj Gori imaju devet neradnih dana po osnovu spajanja neradne nedelje sa prvomajskim, uskršnjim i praznikom povodom Dana nezavisnosti. A u celoj 2021. godini, od 365 dana neradno je – 63 dana po osnovu neradne nedelje i obeležavanja raznih praznika. Dakle, cela dva meseca radnici u Crnoj Gori se odmaraju (mimo godišnjeg odmora).

Sme li sebi da prvomajsko-uskršnje plandovanje dozvoli država čija je privreda u ozbiljnom problemu i koja bi otvaranjem prodavnica nedeljom značajno povećala punjenje budžeta?

Tri od četiri preduzetnika u martovskoj anketi Unije poslodavaca Crne Gore tražilo je od Vlade da prioritetno ukine spornu odredbu Zakona o unutrašnjoj trgovini. U prilog svom zahtevu ponudili su i podatak da je baš taj Zakon glavni krivac što je i prošle godine 7.200 radnika ostalo bez posla u sektoru trgovine na veliko i malo. Ukoliko reakcija Vlade izostane, mogao bi da se ponovi lanjski scenario – krah sezone. A to nije u interesu ni privrede, zaposlenih ni države.

Nemam neke krucijalne poslovne interese u Crnoj Gori, ali nisu ni zanemarljivi. Kao poslovni čovek, zainteresovan sam da crnogorska ekonomija što pre izađe iz teške krize koja nije samo posledica doskorašnjeg razvojnog koncepta i epidemije Kovid-!9 već i nesposobnosti aktuelne Vlade da brzo formuliše koncept ozdravljenja i počne da ga beskompromisno sprovodi.

Prošlo je već dovoljno vremena da ta Vlada počne da efikasno deluje. Umesto odlučnog i stručnog rada na stvaranju što povoljnijeg ambijenta za napredovanje biznisa i ukupne ekonomije, preduzetnici u Crnoj Gori mogu samo da posmatraju grupu državnih činovnika koja demonstrira da joj prioritet nije privreda i ekonomski boljitak. Građanima se mažu oči raznim šarenim lažama, verskim i nacionalnim temama i populističkim frazama kako bi se prikrilo neznanje i nesposobnost u formulisanju i vođenju ekonomske politike. A privreda u međuvremenu sve više tone.

Ne mislim da je prethodna crnogorska Vlada bila idealna, niti mi je namera da arbitriram u političkim pitanjima Crne Gore. Samo želim da skrenem pažnju mojim kolegama na neke „dečje bolesti“ koje smo mi u Srbiji već preležali i na koje ne treba lako da se primaju. Pokazaću to na primeru dva politička delatnika.

Primećujem da je na crnogorsku političku scenu stupio opasni populista. On je mešavina likova dvojice srpskih političara vrhunskih populističkih performansi – Dinkića i Vučića. NJegova demagogija, prenemaganje o ugroženoj bezbednosti, stalne najave bespoštedne borbe protiv korupcije i hapšenja tajkuna… samo su odvraćanje pažnje javnosti od neznanja i nesposobnosti vlasti da reši najvažnije pitanje – rast standarda građana.

Drugi političar od koga se, nažalost, mnogo očekuje a on malo pruža je klonirani Radosav iz čuvene serije „Đekna“. NJegova uloga u izlasku Crne Gore iz krize neodoljivo podseća na Radosavljevo putovanje u „Minken“.