Radost stvaranja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. На ово треба неко да нас подсети с времена на време.
   Хвала писцу текста!

2. Mislim da pisac teksta ne postoji.Ovo je sadržaj koji je baš iritantan, obzirom na činjenicu da sjajni studenti iz naše zemlje ne mogu da stignu do prestižnih univerziteta ili ukoliko ih i završe ovde im se diplome ne priznaju ili ih kolege ignorišu zato što imaju bolje reference i time im ugrožavaju pozicije.
   Ovo je scenario za divan holivudski film,čiju radnju i kraj možemo naslutiti čin počnemo da ga gledamo,a znamo da je suviše lep i sladunjav da bi bio istinit.
   Jedino se ne može poreći dobra namera pisca teksta,ko god da je.

3. Mislim da ne treba unapred isključivati svu decu iz nasledstva.
   Ima, ja znam za dva, slučajeva kada se deca uspešno i sa mnogo entuzijazma i talenta uključe u porodični biznis. Naravno da je teško da se ni iz čega stvori veliki i uspešan biznis, ali nije ništa manji napor i umeće da se taj biznis sačuva i unapredi, a neka deca to umeju i mogu.

4. He-he, već se vidi da neko iz tih (preživelih) institucija srpskog društva sada zadovoljno trlja ruke dok čeka da omasti brke. Samo, ova verzija „američkog sna“ više je plasirana kao uteha nama koji ćemo vraćati dugove.

5. Jeste, stvaranje je uzvišeni čin i najviši mogući domet koji pojedinac mož da ostvari. Ali problem je što u Srbiji ne postoji stabilnost političkog sistema i funkcionalnost institucija. Dakle, ovo nije izgovor nego konstacija. Da bi čovek stvarao, ne treba da bude saplitan. Moraju postojati jasna pravila igra, uslovi se ne mogu menjati non-stop. Jednostavno, kad neko želi da stvara kompaniju, atelje, zadužbinu ili bilo šta drugo on to radi da bi ostvario cilj. Cilj može biti sticanje bogatstva, ostavljanje legata, pomoć u razvijanju talenata. Za to moraju postojati jake institucije sa stabilnim planovima. Nažalost, kod nas to nije tako. Prema tome, kad iskorenimo idolopoklonostvo, ustanovimo osnoven društvene vrednosti, naučimo da poštujemo ono na šta smo se obavezali, redukujemo korupciju, onda ćemo moći da razišljamo o blagodetima stvaranja. U ovoj sada stvarnosti, to nije moguće. Možda u inostranstvu i jeste, ali budimo realni kod nas to nije slučaj. Možda i bude, nekada, jednom u budućnosti, a do tada…

6. Uvek je dobro saznanje i za pohvalu da bogati ljudi deo svog bogatstva ostavljaju na raspolaganju institucijama drustva, sa namerom da se pruzi podrska razvoju drustva. Za porodicu i za drustvo, vise je nego dobro da imaju sto vise clanova koji su kreatori, ljudi sa idejama ali i akcijama, koji su posveceni, prosveceni i uporni u svom istinskom stvaralastvu.
   Kao sto je u psihologiji poznato, za srecu i zadovoljstvo u zivotu neophodna je skladna kombinacija ljubavi, rada (stvaranja) i uzivanja.
   Sa druge strane, zelje roditelja, i sklonosti i interesovanja dece su neretko u koliziji. Najlakse je pokusati da se od dece naprave kopije uspesnih roditelja pa i rezultat doprinosa takvih naslednika ostane na nivou kopije. Verovatno je najgora opcija ostaviti citavo bogatstvo nekome ko je od malih nogu ususkan, zasticen, i odgajan u duhu nerada, materijalne svedostupnosti i mentalne, duhovne i emocionalne oskudice. Zato je neophodno primetiti interesovanja i sklonosti dece od malih nogu i pruzati adekvatnu podrsku razvoju u pravcu onoga u cemu su najbolji, sta god to bilo dok je konstruktivno.
   Razvijene drzave i drustva znaju to vrlo dobro i njihova posvecenost tome je neumitna.
   A kako se u ovim balkanskim uslovima stvaraju uspesne kompanije i pojedinci, i koliko je ovaj regin „raj“ za dobre ideje i stvaraoce, najbolje govore cinjenice o broju uspesnih stvaralaca koji su svoju srecu morali da pronadju nedge drugde.
   Nazalost, veci poslovni „uspesi“ i veliko bogatstvo su uglavnom na suprotnoj strani sa slobodom, istinom, pravdom, humanoscu i etikom, posebno u ovim nasim krajevima, cast retkim izuzecima.

7. Po mom misljenju, selekcija. Ako primetis deviantno ponasanje, cao. Ako su sposobni da nastave rad roditelja onda OK. Ako nisu, hvala prijatno, bez emocija.

8. Lepa priča, već odavno poznata. Više bi me zanimalo šta gospodin misli o platama običnih zaposlenih koji omogućavaju gomilanje enormnog bogatstva pojedinaca na uštrb niskih zarada i niskih poreza. Građani izdvajaju za kompletnu infrastrukturu;: puteve, komunalije,elektro centrale, prenosne mreže, pravnu strukturu države, za obrazovanje, za nauku, za zdravstvo, za sve ono što kompanije koriste a građani plaćaju. Iako je tako teško im je da isplate realne zarade zaposlenima od kojih ovi mogu da žive i stvaraju porodicu.Ova, enormna ekonomska jednakost, lako se može pretvarati u socijalnu. Hajde nešto o tome.