Razmetljivi akrobata

To će nas staviti na prvo mesto u Evropi po rastu… Srbija će imati najbolji makroekonomski rezultat u Evropi… Srbija će u naredne dve godine imati najveći privredni rast u Evropi… Srbija će biti jedina zemlja u Evropi koja uopšte neće imati pad bruto domaćeg proizvoda…

Ove rečenice predsednika Srbije nasumce sam izabrao iz pres klipinga koji ujutru čitam. Predsednik ih je izrekao u poslednjih šest-sedam meseci. Ne prođe dan, retko dva, da nas predsednik bar dva puta u 24 sata ne podseti da smo najbolji u Evropi, a možebiti i šire.

Postali smo taoci predsednikovog nadmetanja s Evropom. Svi znamo da je ta bitka unapred i dugoročno izgubljena, ali predsednik ne haje za tu činjenicu.

On uporno nastavlja da smešta Srbiju na nezasluženi pijedestal, ne shvatajući da „pijedestal“ ne mora uvek da znači uvaženu veličinu nego može biti i cirkuski stub na čijem vrhu akrobata izvodi svoje veštine na opšte ushićenje egzaltiranog publikuma.

Mnogo je do sada rečeno o obmanama koje širi vlast da smo do sada bili i kako ćemo i ubuduće biti najbolji u Evropi, a i šire.

Potrebno je samo okrenuti se oko sebe i realno pogledati činjenice pa shvatiti da je taj nezasluženi pijedestal u oštrom neskladu s realnošću. Šta će nam najveći rast u Evropi kad nam građani zaraženi korona virusom s nezasluženim poniženjem čekaju na testiranje u domovima zdravlja i umiru po hodnicima i ćoškovima bolnica.

Zašto su predsedniku potrebni hvalospevi na lični račun? Zašto tera sebe i svoje posilne da kao papagaji ponavljaju kako je Srbija evropski lider (čuj, evropski lider!)?

Ima istine u tezi da on i oni to rade da zasene prostotu sveta koji glasa za SNS. Bio sam u prilici da čujem ljude po Srbiji koji veruju u tu priču, toliko veruju da su gluvi za argumente. To znači da propaganda „radi“.

Da li predsednik i njegova svita veruju u to što pričaju?

Posmatrajući njihovu facijalnu ekspresiju rekao bih da su to automatski naučene rečenice, kao generisana poruka (i glas) telefonske sekretarice, bez strasti, emocija i iskre u očima.

Ili čovek na vrhu cirkuskog stuba veruje samo marketinškim stručnjacima koji ga ubeđuju da sto puta ponovljena laž postaje istina?

Mogao bih da opravdam sitno lažuckanje (dopada mi se izraz „kraduckanje“ kojim je Velja Ilić pokušao da opravda lopovluk) kad ono ima motivacionu ulogu.

Slušao sam vrhunske motivacione trenere, direktore i moje kolege biznismene koji su zaposlenima „servirali“ mrvicu neistine da bi im podigli moral pred neku tešku odluku ili pomogli da preguraju težak period koji ugrožava poslovanje kompanije.

Tako bih mogao da razumem i našeg akrobatu koji nam s vrha cirkuskog stuba servira „prodaju magle“ kao veštinu ohrabrivanja građana, preduzetnika, radnika da se još više trude da bi pobedili krizu i iz nje izađu kao država koja stoji rame uz rame s drugim evropskim zemljama.

U ovakvim kriznim vremenima takva vrsta ohrabrivanja može da ima smisla i ponekad daje rezultate.

Nije, međutim, u našoj tradiciji da se tako neukusno hvališemo kako tobože sedimo na evropskom vrhu, kao što to sada radi predsednik države.

Pre bih rekao da su naši ljudi kad ostvaruju vrhunske rezultate tihi, radišni i nerazmetljivi. Ima i u svetu poznatih i dokazano uspešnih naroda koji se ne razmeću gromoglasno i jeftino, nego i kad postignu veliki rezultat još više zasuču rukave i tiho a brže grabe dalje. Jer znaju da rezultati sami za sebe najviše govore o nečijim (ne)delima.