Recidiv rane tranzicije

Crne liste mojih kolega biznismena poraz su bića preduzetništva.

Svedočimo postojanju raznih crnih lista na kojima su poslovni ljudi.

Neki su stigli na njih baveći se nedozvoljenim poslovima, neki su kolateralna šteta obračuna velikih sila ali ima i onih koji su tu dospeli kao ”sluge” raznih diktatora i nedemokratskih vladara.

Bilo je među nama, srpskim poslovnim ljudima, onih koji su 90-te godine prošlog veka proveli na crnoj listi međunarodne zajednice zbog ”podmazivanja” režima Slobodana Miloševića.

Neki su se zbog toga busali u patriotske grudi ali, koliko sam čuo, nije bilo prijatno biti na tom crnom spisku. Zato su posle 2000-te godine svi pohrlili da sebe skinu s tog spiska.

Bogoljub Karić je recidivista.

Povratnik je na crnim listama EU i SAD zbog saradnje s poslednjim evropskim diktatorom, predsednikom Belorusije Lukašenkom. Neće baš biti da je Karić stigao na te liste zato što su ga otkucali mediji.

Mora biti da je neki mnogo ozbiljniji razlog i da je mnogo više zgrešio nego što hoće da predstavi.

Opšti je konsenzus u našoj poslovnoj zajednici da Bogoljub Karić ima ”u prstima” preduzetnički dar i da ume da ”pravi pare”. Ali, navukao se na pogrešan model.

Svoje nesporno poslovne umeće i preduzetničke veštine upario je s modelom bliskih veza s vlastima. Nije gadljiv na vlastodršce.

Karići su, posle raspada SSSR-a, kao biznis pioniri-misionari krenuli da osvajaju ”divlji Istok” i tamo shvatili da su im nove ruske vlasti, zapravo korumpirani bivši sovjetski političari, najveći biznis partneri.

Bez bliskosti s Jelcinom poslovna imperija Karića ne bi dostigla razmere koje je u jednom trenutku imala. Slično je bilo i u Srbiji za vreme Miloševićevog režima.

Ali, posle 2000. godine Putin u Rusiji i Đinđić u Srbiji, iz različitih pobuda, nisu bili Karićevi pajtosi. Zato se on okrenuo Lukašenku i premestio biznis u Belorusiju.

U toj državi postoje jasna i predvidiva pravila koja, nažalost, ne određuje tržište nego vlastodržac. Idealan spoj iz kojeg je nastao “Minsk Vorld”. Karići su počasni konzuli Belorusije u Srbiji, a od sveta odbačeni Lukašenko je (lobiranjem Karića) ”počasni” gost Kopaonik biznis foruma.

Pokušaj da u Srbiji (Tesla grad) zasnuju sličan model bliskosti s režimom nije upalio jer je ovdašnji predsednik stvorio sebi odane biznismene.

Bogoljub Karić sam je kriv što je ponovo dospeo na crnu listu EU i SAD. Živi u prošlosti i ne prati tok istorije. Prošlo je vreme akumuliranja kapitala u prvobitnoj tranziciji.

Sve države centralne i gotovo sve države istočne Evrope ušle su, manje-više uspešno u sistem koji ne korespondira s biznis metodama rane tranzicije. Karići su se uspavali, zadremali na lovorikama, pregazilo ih je vreme.

Lukašenko im je poslednja nada. I prigrabili su je, ali su zato ponovo zaradili mesto na crnoj listi.

Zbog istog tranzicionog greha kao 90-tih godina prošlog veka u Srbiji, zbog prevaziđene sprege biznisa i politike i zbog toga što nisu gadljivi na autoritarne režime.

Karići od tog modela žive i na tome prave poslovnu imperiju. Oni, kao uspešan biznis model, postoje samo na početku tranzicije.

Kako se zemlja modernizuje i demokratizuje tako njima ponestaje preduzetničke kreativnosti. Oni su primer potrošene biznis teorije sticanja ”prvog miliona” na početku tranzicije.

Sada brukaju sebe i sve nas. Kao i onaj trgovac oružjem koji je već pod međunarodnim sankcijama ali i onaj trgovac koji prodaje kinesku telekomunikacionu opremu državi na Bliskom istoku, za koju važi međunarodni embargo, koga verovatno čeka crna lista.