Samo dva putića

Šta se to događa u Bloku 37?

Odmah da kažem, nije mi namera da se opredeljujem, ali kao poslovni čovek uvek ću biti na strani investitora.

Kompanija, nebitno da li je iz Austrije ili Srbije, koja zida poslovnu zgradu dobila je, tvrdi njen advokat, sve potrebne dozvole za gradnju.

Dakle, s te strane, investitora štiti zakon pa on može bez problema da gradi objekat jer je ispunio sve uslove.

Građani koji žive u Bloku 37 imali su priliku, kako zakon nalaže, da ostvare javni uvid i da se izjasne o planskim dokumentima i urbanističkim rešenjima za uređenje tog dela Novog Beograda.

Zakon kaže da se posle javne rasprave, primedbe javnosti uključuju u planska dokumenta i da tako upakovana idu na Komisiju za planiranje a posle i na odlučivanje u Skupštinu opštine.

Ako se građani nisu uključili u javnu raspravu i ako nisu taksativno dali argumentovane primedbe (na primer, da ne žele da im se u komšiluku zida „monstrum“ zgrada od sedam spratova koja će im uništiti parking i zakloniti pogled) nije kriv investitor.

Ukoliko je neko nešto u državnoj (opštinskoj ili gradskoj) administraciji smuvao u izdavanju dozvola, sakrio u javnoj raspravi o planskim dokumentima neku proceduru od građana, uradio nešto prečicom ili protežirao prava investitora uz pomoć korupcije – i ako za to postoje nedvosmisleni dokazi – onda bi nezadovoljni građani mogli da angažuju advokata, presaviju tabak i tuže nadležne organe opštine Novi Beograd ili Grada Beograda. Neko će reći da je u Srbiji rđavo pravosuđe. Tačno. Ali, treba pokušati.

Dakle, u sukobu stanovnika Bloka 37 s austrijskom kompanijom Durst kao investitorom postoje samo – dva putića.

Ako je u pripremama za izgradnju poslovne zgrade sve urađeno po propisima i zakonu onda niko nema pravo da zaustavi investitora u njegovom naumu da sazida zgradu i ostvari planiranu zaradu.

U tom slučaju investitor treba da traži zaštitu privatne svojine od nasrtljivih građana i da se pred pravnom državom poziva na svetost ugovora. A građani, ma koliko nezadovoljni, moraju da prihvate princip taknuto-maknuto. I da krive sebe što nisu iskoristili svoje zakonsko pravo da pravovremeno reaguju u proceduri odobravanja urbanističkih planova.

Ako, međutim, građani Bloka 37 poseduju nesumnjive dokaze da se investitor u dosadašnjoj proceduri koristio korupcijom i tako nezakonito pribavio sebi neka prava da bi izgradio predmetnu zgradu – onda oni treba da traže zaštitu od suda. Pa da vidimo kako bi sud presudio.

U slučaju „građani 37 protiv Dursta“ krenulo se, međutim trećim, pogrešnim putem. Građani su pozvali političara Gorana Vesića da im „preko veze“ pomogne i da, umesto zakona i Suda, arbitrira u njihovu korist.

Vesića huškaju da prekrši zakon (ukoliko je Durst sve dozvole dobio zakonitim putem) i zameni pravnu državu (presudi umesto suda u korist građana).

Moram da primetim da je mnogo građana (verovatno i nekih iz Bloka 37) koji jednog dana ispravno kritikuju predsednika Vučića što po nekoliko puta dnevno krši zakone i ignoriše pravnu državu, a već sutradan pozivaju Vesića da prekrši zakon i oduzme pravo kompaniji Durst da zida zgradu i da umesto suda presudi u njihovu korist.

Vesić se, nažalost, oberučke prihvatio ćorava posla da arbitrira u sporu za koji su nadležni samo zakon i sud. To što radi Vesić zabrinjava nas poslovne ljude, jer niko ne sme da bude iznad zakona i pravne države.