Slučaj Beograđanka

Ostavite komentar


  1. Ne samo da se domaći “biznis“ ne rimuje sa emocijama, nego se ne rimuje ni sa zakonom, ni poštenjem, ni sa pravim znanjem, ni sa moralom.
    I kada smo kod poštenja, bilo bi dobro da nam Anonimni biznis genije kaže neku ko su ljudi koji su podigli one zgradurina po Novom Beogradu. Kako su stekli kapital, u kojim su bankama dobijali kredite (ovo i ne mora da nam kaže – te banke su na listi likvidiranih banaka) i pod kojim uslovima su kupovali zemljište na Novom Beogradu.

  2. Kakav je to način da uporno objavljujete pisanije nekog anonimusa koji nema hrabrosti da se potpiše. Uopšte me ne zanimaju njegova razmišljanja o bilo čemu.

    1. Potpuno se slažem sa prodajom Beograđanke, ali što da se prodaje, kad može lepo da se pokloni mlađanom Goranu Vesiću, vrsnom poznavaocu arhitekture i istorije Beograda. On će najbolje znati kako taj mali prostor da iskoristi. Uostalom u zemlji gde ljudski život ne vredi ni sto evra, jednokratno, čemu prodavati građevine. Jer što reče izvesni, doduše jedan odnajvećih arhitekata dvadesetog veka, Oskar Nimajer, koji je projektovao Braziliju, „nije važna arhitektura, važan je život, a život je samo tren“. Dakle, Vesiću, računajte da je „Beograšanka“ vaša.

    2. Drzava nije znala da radi sa bivsim drustvenim preduzecima,
      koji su i.ali po 5000 i vise hiljada zaposlenih, pa ih je privatizovala. Drzava ne zna da radi s cementarama, pivarama, agrokombinatom, vodom, sumom, borskim rudnikom bora i zlata,Aerodromom u Beogradu, zemljistem u priobalju, nekretninama, 17 tona zlatnih poluga u NBS.
      Pa dragi ANONIMOSU PRODAJMO TAKVU DRZAVU. Koj ce nam k…. takva drzava, koja nista ne ume i ne zna da radi?!
      Radi deblokade bizniza na ovoj TERITORIJI, jer na drzavu vise ne racunamo posto je smotana i glupa, predlazem da Ministarstvo ekonomije, a moze i finansija, objavi sledeci oglas za tender u londonskom Fajneseltajmsu:
      -Na teritoriji od Horgosa do Preseva i od Bajine Baste do Negotina prodaje se jedna POKVARENA DRZAVA, sa praznim magacinima i sabirnim centrom od MILION BIROKRATA.
      Za ucesce na tenderu mogu se javiti samo zainteresovani koji imaju od 200 do 300 miliona stanovnika: SAD, Rusija, KINA, Indija..
      Nije potrebno uplatiti nikakav depozit jer “drzava koja se prodaje“ ne zna nista da radi, a samim tim i ne vredi mnogo.
      Ukoliko je neko i lud da kupi ovakvu “drzavu“, poklonice mu se na neodredjeno vreme svi prirodni resursi i bogatstva uz jedan malu uslov: da se nekolicini istaknutih politicara-patriota, potpuno patriotski uplate NARUKVICE od po 27 miliona evra u svajcarskoj UBS banci.
      Zainteresovani na tender treba da se jave sto pre, po mogucstvu do kraja radnog vremena banke. I svakako pre Foruma u Davosu, jer zimi imamo mnogo slava, tako da nemamo uopste vremena za rasprodaju drzave koja ne zna nista da radi uspesno, sem da guli kozu svojim gradjanima raznim izmisljenim SESELJEVIM HARACIMA.
      Napomena: Svi likovi su izmisljeni, samo nam je stvarnost realna i grozna.
      P.s Bez cenzure i botovskog presretanja

  3. Nije normalno i ispravno da se rasproda sve u zemlji. zato što je država nesposobna, nego da državni službenici znaju da rade, pa vode računa o imovini građana.

  4. Urbanistički” igrači” su mnogo studiozniji i ozbiljniji planeri . Oblikuju i usmeravaju i ekonomskopolitički i socijalni profil jednog grada a i države .Naravno ako su vešti a u slučaju BG jesu pošto su strani eksperti koji nisu imali nameru ovde da rade i borave već samo da obrnu kapital. Oni su profilisali razvoj i rekonstrukciju grada .Centar grada BG kao strateško mesto ,istorisko jezgro i reka Dunav /oprostite ali Sava je mala pritoka najmoćnije reke u EU/ nije stvarno izgubilo vrednost .Ali ekonomija je dugoročno planiranje a najvrednije što jedna država ima to su zemljišta na strateški ili lokaciski važnim mestima. Beogradjanka jeste na lokaciski dobrom mestu /svi putevi vode do nje/a saobraćajni čvorovi su vredni naročito za BG koji je infrastrukturno na nivou palanke.Zašto je urbanizovan Novi Beograd a devastiran istoriski deo grada od 1985? Ozbiljno pitanje i dugačak odgovor!

    1. Uvidom u podatke o razvoju, izgledu, vaznosti, odnosima sa svetom Beograda od 1882. do 1918. , od 1918. do 1990, te od 1990 do 2020. nedvosmisleno se dolazi do sledecih zakljucaka:
      1.Beograd je bio samo jedna skoro jednonacionalna balkanska palanka do 1918.
      2.Beograd je 1918. postao glavni grad velike multinaiconalne drzave kao 4. grad po veliicni u toj drzavi (veci su bili Zagreb, Subotica i Bitolj).
      3.Od 1918. u svojstvu glavnog rada velike drzave zapocinje njegova ekspanzija u svakom pogledu. Infrastrukturnom, kukturnom, obrazovnom, politickom, industrijskom, sportskom. Ta ekspanzija kuominira 60.tih i 70. tih goidna XX veka , da bi pred raspad Jugospavije Beograd bio zaista jedina metropola juzno od Beca , sve do Atine, i jedan svetski kosmopolitiski grad.
      4.Raspadom Jugoslavije i vracanje pod okrilje jednonacionalnog i zarobljenog uma (od 1990.) Beograd pocinje da gubi svoje kosmopolitske karakteristike i postaje oonovo jedna , samo sada mnogo velika, balkanska palanka u kojoj je devastirano sve multikulturalno i kosmopolitsko (pocev od materijalne svetske bastine do urnisanog duha).

Ostavite komentar


Dijalog

Gospodo sa vlasti, možda bolje da se spremite vi 7

Gospodo sa vlasti, možda bolje da se spremite vi

U trenutku pisanja ove "crvene tačke", koja bolje da se zove crveni karton mada to verovatno nikog ne bi uznemirilo, Novobeograđani uz inače zagađen vazduh dišu i azbestnu prašinu koja se podigla rušenjem hotela Jugoslavija; Stari savski most je napadnut rano jutros policijom i bagerma a aktivisti Mostostaje pozivaju Beograđane da blokiraju u podne Brankov most.

Naslovna strana

Naslovna strana za 20. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ognjen Radonjić, profesor

Iz Danasa u bolje sutra.