Srbija do Singapura

Tako je šefica Poreske uprave u jednom gradu u Srbiji, između dva zalogaja parizera šest minuta pošto joj je istekla pauza za doručak, nezainteresovano i ”s visine” prezrivo odbrusila mojoj koleginici, vlasnici male porodične firme, koja je došla za tumačenje jednog poreskog rešenja i isterala je iz kancelarije.

Ispostavilo se da šefica Poreske uprave misli da nije zadužena za tumačenje rešenja koje je izdala – ta Uprava.

Srbija nikad neće biti Singapur kojem su ljubaznost i poštenje državne uprave obezbedili prvo mesto na rang listi zemalja koje imaju najbolje uslove za pokretanje biznisa i dobar ambijent za poslovanje. Listu je napravio časopis Entrepreneur, a među prve tri države su Švedska i Novi Zeland.

O Singapuru, kao primeru na koji se treba ugledati u stvaranju dobre državne uprave i poslovnog ambijenta, često je izvoleo da priča predsednik Srbije. Istina, u poslednje vreme sve ređe.

Srbija se godinama muči da za državnu administraciju obezbedi reputaciju dobrog partnera privrede. Uglavnom bezuspešno. Citirani primer na početku teksta samo je jedan od miliona svakodnevnih slučajeva s kojima se suočavaju moje kolege ”u sudaru” s birokratijom.

Zato bi istraživanje pomenutog časopisa moglo da bude putokaz za vlast u Srbiji. U tom istraživanju krije se nekoliko ključnih saveta za našeg vladara.

Prvo, da ne izmišlja toplu vodu i da ne diže ”u nebesa” premijerku i ministra finansija koji su, tobož, učinili velika dela (e-uprava) u podizanju reputacije državne uprave.

Dovoljno je da samo prekopira prakse tri najuspešnije države za pokretanje biznisa i neka ih primeni u Srbiji. Za to ne treba neka velika mudrost, potrebita je samo politička volja vladara.

A ta iskustva i prakse veoma su interesantni.

Sve tri zemlje imaju jednu zajedničku crtu koja je izuzetno važna za nesmetano bavljenje biznisom – nisku stopu kriminala. To znači da funkcioniše pravna država koja poslovnim ljudima omogućava slobodu poslovanja i zaštitu svojine i ugovora.

Singapur, kao što je već rečeno, ima biznisu veoma naklonjenu državnu upravu a rukovodstvo te zemlje entuzijastično je posvećeno očuvanju takvog imidža. Osim toga, korupcija je gotovo iskorenjena a država ima niske poreske stope, koji su među najnižima u svetu.

Švedska je zemlja koju ugledni časopisi (Forbs i Ekonomist) rangiraju kao najinovativniju ekonomiju i mesto gde je najbolje pokrenuti biznis. Visoka intolerancija kriminala i jaka socijalna država dva su dodatna elementa koji omogućavaju Švedskoj da se visoko kotira na lestvici primamljivih destinacija za biznis.

Ni Novi Zeland nema velika ograničenja za profit, ali časopis Entrepreneur kao najznačajniju prednost ove ostrvske države navodi podatak da ona nema zakon o minimalnoj zaradi, plate se pregovaraju direktno između poslodavca i radnika što daje fleksibilnost tržištu radne snage.

I pored (malo) truda i (mnogo) pompe Srbija je na nekim rang listama za pokretanje biznisa ”srednje žalosno” pozicionirana i godinama je tragično ukopana u drugoj polovini lestvice posmatranih država.

Istovremeno slušamo izjave naših političara koji (uglavom) retorički izražavaju želju da od Srbije naprave mnogo poželjniju biznis destinaciju. U dosadašnjem privlačenju biznisa vlast se, uglavnom, koristila državnim novcem (subvencijama) i korupcijom.

Evo, dakle, nekoliko važnih i besplatnih saveta Entrepreneura za Srbiju.

Kao što svedoče primeri ove tri države, sve te dobre stvari za popravljanje poslovnog ambijenta mogu se uraditi a da vlast ne treba da se prenemaže, cmizdri i troši pare.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.