Srbija iz doba Jure

Od Kube do Nemačke, od Amerike do Rusije, od Slovačke do Srbije kriza utiče na smanjenje proizvodnje roba i usluga.

Za manji obim posla vlasnicima biznisa potrebno je manje radnika pa milioni zaposlenih širom sveta ostaju bez posla.

Kako u takvoj situaciji Srbija može da bude izuzetak?

Naši takozvani sindikalni lideri i aktivisti za radnička prava glume da ništa ne razumeju. (Ako stvarno ne razumeju, onda radnička klasa u Srbiji ima veliki problem krize liderstva).

A stvar je, za nas poslovne ljude, jednostavna.

Ako, na primer, automobilska industrija svuda u svetu smanjuje proizvodnju jer je kupaca malo, onda to moraju da rade i svi kooperanti Folksvagena, Škode, Renoa, Fijata, BMW-a… jer nemaju kome da prodaju podizače prozora, kablove, svećice, žmigavce i akumulatore.

Za smanjenu proizvodnju potrebno je manje radnika.

Zbog toga južnokorejska kompanija Jura otpušta nekoliko desetina radnika u Srbiji. Ne znam šta bi drugo poslovno rukovodstvo Jure moglo da uradi, a da se ponaša odgovorno i ne ugrozi akcionare-vlasnike i ostale radnike.

Ako nema kupaca, nema ni radnih mesta na kojima se proizvodi roba isključivo za poznatog kupca.

Niko više ne proizvodi za skladište, to vodi firmu u propast.

Onaj ko to ne razume, toplo mu preporučujem (a naročito aktivistima za radnička prava) da osnuje svoje preduzeće i zaposli što više radnika koji proizvode robu za lager.

Radničkim dušebrižnicima smeta i to što poslodavci otkazuju ugovore o radu mejlom ili sms porukom. Pa danas su skoro sve poslovne aktivnosti prebačene na elektronske platforme.

Poslovni partneri sastanče, ugovaraju poslove, potpisuju milionske ugovore a radnici (koji to mogu) rade na daljinu i svoje usluge isporučuju u elektronskoj formi.

Ne razumem, da li poslodavac u Srbiji može da otkaže radniku ugovor jedino u fizičkom prisustvu sindikalnog rukovodioca koji treba da overi otkaz?

Dok svet koristi krizu da menja način razmišljanja i poslovanja, deo srpske javnosti koristi krizu da okameni stara pravila poslovanja i stare vrednosti u radnim odnosima.

Ta nesrećna Jura kao da je izabrana da bude dežurni krivac za sve nedaće radničke klase u vreme tranzicije i ekonomske krize.

Sve što radi Jura smeta levičarskim čistuncima.

Smetalo im je striktno poštovanje radne discipline (izrugivanje pelenama).

Smetalo im je što fabrike rade punom parom dok je još bilo kupaca na početku krize.

Smetalo im je što radi ”na praznik” 2. maja.

Smeta im što je posao u pogonima veoma naporan!!!

Smeta im što se u vreme neviđene ekonomske krize raskidaju ugovori o radu.

Smeta im što se obaveštenja o prestanku ugovora o radu šalju sms porukom.

Radnici, ako im se ne sviđaju uslovi koje nudi Jura, ne moraju da rade za tu kompaniju, mogu da pronađu drugu koja im je po volji.

Ako takve nema (a bojim se da nema), mogu da upražnjavaju – kubanski najnoviji model, nastao kao odgovor komunističke vlasti na strašnu ekonomsku krizu koja je pogodila tu zemlju.

Kubanski drugovi i dalje teško mogu preko usana da prevale reč ”privatni” sektor, pa koriste izraz ”nedržavni”.

A državni mediji u izveštajima sa nedavnog sastanka ministara na kome su se razmatrale mere velike privredne reforme nazvali su do sada nezabeleženo otvaranje za privatnu inicijativu – ”usavršavanje samozapošljavanja”.

U biznisu postoje jasna pravila, kome se ne sviđaju neka pređe na model ”sam svoj gazda”. Ili, po kubanski: ”usavršavanje samozapošljavanja”.