Šta to kaže APR

Za tržišne privrede karakteristična je sloboda poslovanja. Privredni subjekti nastaju i nestaju. Gledajući samo taj podatak, reklo bi se da Srbija ima tržišnu privredu.

Kod nas je prošle godine registrovano novih 38.986 privrednih subjekata (9.176 privrednih društava i 29.810 preduzetnika) i sad ih ukupno ima 400.646 (121.690 plus 278.956).

Nije za potcenjivanje činjenica da preduzetnici, brojčano, čine 70 odsto vlasničke strukture privrede.

Dalje brojke koje prezentuje APR dovode u sumnju tezu o ambijentu koji pogoduje nama preduzetnicima. Na primer, 2020. godine jeste registrovano 29.810 novih preduzetnika, ali je zato prethodne 2019. taj broj bio mnogo veći – 37.160.

I ranijih godina (2016, 2017. i 2018.) broj registrovanih preduzetnika bio je između 33.000 i 37.000.

Ako je Srbija tržišna privreda zašto je prošle godine 7,5 hiljada manje ljudi nego godinu dana ranije odustalo od pokretanja privatnog biznisa?

Jeste kriza jedan od faktora, ali da li su ljude možda demotivisali uslovi poslovanja? Jer, u svetu, kaže Mekinsi, u krizi se dogodila prava poplava novih malih preduzeća.

U prilog tezi demotivišućeg ambijenta u Srbiji mogao ide i podatak o broju izbrisanih privrednih društava – u 2016. godini izbrisano ih je 2.458, a 2020. taj broj je više nego utrostručen (7.982).

Ne može se, čak, ni reći da je ekonomska kriza krivac za gašenje firmi jer je, na primer, 2019. godine (nije bilo pandemije) u Srbiji ugašeno 27.163 privredna društva.

Kad se uporede podaci o registrovanim i ugašenim firmama po delatnostima naslućuju se zanimljivi trendovi koji sugerišu da netržišne sile oblikuju privrednu strukturu Srbije.

Zanimljivi su podaci o oblastima u kojima se najčešće osnivaju privredna društva i preduzetničke radnje.

Možda je uobičajeno da u privredi kao što je srpska nastaju i nestaju ulični kiosci brze hrane, kafići i restorani. Ali, koje su tri oblasti prošle godine bile najprimamljivije za pokretanje biznisa?

Nespecijalizovana trgovina na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i izgradnja objekata.

Ti podaci mogu da sugerišu nekakve zaključke. Najpre, „nespecijalizovana trgovina na veliko“, za koju APR kaže da je najomiljenija oblast za pokretanje i gašenje biznisa To su unosni jednokratni poslovi sa uvozom roba.

Osnuješ firmu, uvezeš robu, ostvariš visoku zaradu i ugasiš firmu.

Zatim, „konsultantske usluge“, koje privredna društva i preduzetnici preferiraju među pet omiljenih poslova. Konsultantske firme i radnje najviše se osnivaju zarad projektnog finansiranja države, uzmu se pare od države bez tendera i čim se projekat završi firma se gasi.

I treća omiljena aktivnost novokomponovanih biznismena i preduzetnika – „izgradnja objekata“ moguća je samo uz blagoslov vlasti. To je najmonopolizovanija delatnost u privredi Srbije.

Dovoljno je pogledati ko po Beogradu i Kopaoniku gradi s dozvolom i bez dozvole. A svaka zgrada koja se zida firma je za sebe.

Zajednički imenitelji omiljenih biznisa su upliv vladajuće partije u tržište i brza i laka zarada.

Država daje dozvole na uvoz, vlast angažuje konsultante na projektima, izgradnja je oblast u koju mogu da uđu samo preduzetnici bliski režimu.

APR nam je ponudio sliku srpske privrede koja sugeriše da vladajuća partija stvara svoju privrednu osnovu ohrabrujući članove i simpatizere da, po sistemu „pali-gasi“, osnivaju i zatvaraju privredna društva i preduzetničke radnje u unosnim biznisima.