Sumnjiv paket

Novi ministar građevinarstva samo što je započeo mandat a već je na neviđeno ponudio „paket pomoći“ građevinskoj industriji. Ministar je priznao da tek treba da čuje da li se i s kakvim problemima suočavaju moje kolege građevinari, ali to mu nije smetalo da im u najavi obeća državnu pomoć kako taj sektor „ne bi zaostao“.

Građevinska industrija već je nekoliko godina jedan od najprosperitetnijih sektora privrede. Izgradnja stanova, poslovnog prostora, industrijskih hala i saobraćajne infrastrukture (zahvaljujući i javnim ulaganjima) učinili su građevinsku industriju moćnom privrednom granom.

U građevinarstvu je aktivno skoro 45.000 firmi a od početka godine otvoreno je skoro 4.000 novih preduzeća, što pokazuje da je to unosan biznis s veoma visokim profitnim stopama (u stanogradnji i iznad 20 odsto).

Da je ovo zlatno doba građevinskog sektora potvrđuje i statistika – vrednost ukupnih novih ugovorenih radova u prvoj polovini ove godine porasla je 3,3 odsto u odnosu na isti lanjski period, vrednost izvedenih radova veća je 7,7 odsto, vrednost novih ugovorenih radova na teritoriji Srbije porasla je 20,9 odsto, a vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije veća je 9,1 odsto. Broj izdatih dozvola za gradnju porastao je 10,7 odsto.

Građevinarstvo sa šest odsto učestvuje u stvaranju BDP-a, a sa 17,6 odsto doprinelo je realnom rastu bruto dodate vrednosti u prošloj godini.

Sve ovo nedvosmisleno ukazuje da je građevinska industrija u veoma dobrom, moglo bi se reći odličnom, stanju. Tržište je jako i stabilno, konjuktura visoka, postoje masivne državne investicije u infrastrukturu, firme bliske vlasti imaju monopol… Dakle, ne preti niti je na vidiku ikakav kolaps. Naprotiv.

Otkud onda ideja novom ministru da predlaže „paket pomoći“ građevinskoj industriji? Kako, s koliko i koga pomagati?

Ako je u pitanju samo popravljanje propisa koji ometaju tržišno poslovanje privatnih građevinskih preduzeća (skraćivanje vremena za izdavanje dozvola za gradnju, liberalizacija radnih i boravišnih dozvola), onda sam saglasan s tom vrstom pomoći mojim kolegama koji posluju u tom sektoru. Ali, ako ministar ima na umu bilo kakvu finansijsku podršku države, to onda opasno smrdi. Iz više razloga.

Prvo, država ne bi smela svojim „paketima pomoći“ (subvencijama) da favorizuje bilo koju industriju i remeti tržišni ambijent.

Drugo, građevinska industrija postala je poslednjih godina stecište lobija okupljenih oko finansiranja vladajuće stranke (nije to nova pojava, ali je za vladavine SNS dobila kabaste razmere). Zauzvrat, država je centralizovala i monopolizovala uslove poslovanja u građevinarstvu. Tačno se zna koji investitor može da dobije građevinsku dozvolu i pod kojim uslovima a ko će da čeka dve-tri godine ili neće nikad da je dobije.

Dovoljno je čitati imena investitora na informativnim tablama na ogradama gradilišta pa će biti jasno koje firme imaju dil s lokalnim ili republičkim vlastima. Većina vlasnika građevinskih preduzeća – u sektoru izgradnje stanova, industrijskih objekata ili saobraćajne infrastrukture – u bliskoj su vezi s vladajućom partijom i formatizovani su kao klijentelistička grupa koju vlast „podmazuje“ na obostranu korist.

Srbija je i primer države u kojoj građevinskom industrijom dominiraju samo fiktivno privatne firme. One ne bi postojale bez konekcije na državnu kasu i vladajuću partiju. U tom kontekstu treba isčitavati i novi „paket pomoći“ koji najavljuje novi ministar građevinarstva.

Ime autora poznato redakciji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.