Svaka čast

Među nama poslovnim ljudima izraz „premijer liga“ često se koristi da bi se opisala izvrsnost, izuzetnost, sam vrh nekog posla, nešto što je najbolje, najvrednije…

Kad mi neko kaže da sa svojim biznisom „igra u Premijer ligi“ to znači da se takmiči s najboljima, da je sposoban za najtežu konkurenciju, da je među najbogatijima.

Nije lako biti vlasnik u Premijer ligi. Ali jeste čast, prestiž i ugled. Sećam se kako smo sa pozitivnom zavišću pratili uspehe fudbalskih klubova Portsmut, Lester i Šefild Venzdej dok im je vlasnik bio američki biznismen našeg porekla Milan Mandarić.

Od Mandarićevog vremena Premijer liga značajno je napredovala i postala jedno od najatraktivnijih i najvrednijih sportskih takmičenja na planeti.

Oko nje ne vrti se samo veliki novac, ona privlači pažnju stotina miliona ljubitelja fudbala zbog neviđenog truda, zalaganja, veština i posvećenosti fudbalera, trenera, sudija i svih drugih ljudi koji učestvuju u tom planetarno prepoznatljivom poslu.

Nije nimalo slučajno da su „radnici“ u tom biznisu među najbolje plaćenim sportistima na svetu. Za Premijer ligu utrkuju se sponzori, proizvođači sportske opreme, telekomunikacione kompanije, vlasnici naftnih država.

Premijer liga ima sve što krasi najkvalitetniji biznis – tradiciju, ugled, znanje, izvrsnost, kapital, kompetitivnost, inovacije, odane potrošače (publiku).

I u tu svetsku biznis-sportsku elitu ušao je jedan srpski poslovni čovek s retkim preduzetničkim darom. Mislim, srpski po poreklu, jer kolega Šolak je međunarodni biznismen čiji se partneri najveći svetski investitori (BC Partners, KKR) s kojima on posluje na regionalnom i evropskom tržištu. Malo je takvih u Srbiji, gde bi nam bio kraj da nas je više.

Šolakova kupovina kluba iz Premijer lige, nema sumnje, ima pozitivan efekat na ugled Srbije u svetu.

Utisak mi je da je vest o Šolakovoj akviziciji prošla prilično nezapaženo u domaćoj javnosti. Rekao bih, nezasluženo.

Video sam jedno reagovanje koje, nažalost, rečnikom ozbiljno ugrožava imidž Srbije.

„Zasluga“ za prljanje imidža naše države pripada premijerki Srbije. Njena reakcija toliko je sramna da je bolje da nije reagovala.

Izjava da je „sve to napravljeno novcem građana Srbije, zloupotrebom državnih resursa i političke moći“ pripada arsenalu političkih difamacija iz 70-ih godina prošlog veka kad su komunisti vodili hajku protiv bogatih ljudi.

Nikako, na primer, ne mogu da zamislim da britanski premijer Boris Džonson upotrebi takvu retoriku i kaže tako nešto o većinskom vlasniku, recimo, Totenhema britanskom biznismenu Džozefu Luisu.

Sramnu izjavu premijerke razumem kao pokušaj da minimizuje, potceni i unizi Šolakov poslovni poduhvat a sve u pogubnom antipreduzetničkom stilu „da komšiji crkne krava“.

I pripisujem je nevaspitanju, zlobi i petparačkom politikanstvu. Ali, nažalost, u premijerkinoj Srbiji „čast je čast a vlast je vlast“.

Verujem da će doći dan kad će nezavisna istraga pročešljati poslovanje premijerkine i rodbine njenih ministara i partijskih kolega kako bi utvrdila da li je sve to bogatstvo napravljeno novcem građana Srbije, zloupotrebom državnih resursa i političke moći.

I za kraj, još jedna čestitka kolegi Šolaku na finiširanju kupovine grčkog telekomunikacionog operatora Wind Hellas. Tako se regionom i Evropom širi dobar glas o Srbiji i njenim uspešnim poslovnim ljudima.