Sve nijanse sive

Rezultati su takvi da nije čudno što je istraživanje dobilo mali javni publicitet.

Anketa među 252 vlasnika firmi i preduzetnika pokazala je prilično sivu sliku o ambijentu za poslovanje. Više od polovine (54 odsto) vlasnika firmi i preduzetnika smatra da su uslovi poslovanja loši. Duplo više (14 odsto) privrednika smatra da su uslovi veoma loši od onih (sedam odsto) koji smatraju da su uslovi poslovanja veoma dobri. A 71 odsto pitanih odgovara u anketi da su uslovi ostali isti (47 odsto) ili su pogoršani (24 odsto).

Takva poslovna klima ne doprinosi međunarodnoj konkurentnosti srpske privrede. To, inače, pokazuju i podaci Doing business a potvrđuju ocene domaćih privrednika – njih 27 odsto smatralo je u januaru 2017. godine da domaća poslovna klima prija jačanju konkurentnosti privrede, a u januaru 2019. godine to mišljenje se prepolovilo (14 odsto).

Nije onda ni čudno što takav sivi ambijent pogoduje održavanju sive ekonomije.

Katastrofalan podatak je da svaka peta firma u Srbiji posluje u sivoj zoni a da svaka deseta plaća „solarno“, odnosno gotovinski, mimo računa. Plaćanje „keš franco dlan“ postalo je poželjan model koji aktuelna vlast uporno promoviše. O tome mogu i lično da posvedočim. Lokal u blizini jedne beogradske pijace mogao sam da iznajmim samo ako platim „na ruke“. Uplata na račun nije dolazila u obzir. Na kraju sam odustao.

Istraživanje NALED-a potvrdilo je ono što svi mi privrednici znamo i s čime se suočavamo svaki dan – da je siva ekonomija najrazvijenija u građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu i advokaturi. To zna i vlast, ali se ne trudi da ukloni visoke poreze i doprinose na zarade kao glavne uzroke sive ekonomije. Vlasti odgovara siva ekonomija u tim oblastima, naročito u građevinarstvu. Svaki od nas privrednika zna da se najveći broj stambenih zgrada zida bez dozvola i bez plaćanja poreza. Ne samo da vlast to toleriše nego i učestvuje u nezakonitom, enormnom bogaćenju pojedinaca koji su spremni da joj za tu uslugu plaćaju reket.

NALED-ovo istraživanje dalo je i odgovor kako i zašto država toleriše sivu ekonomiju. Tako što joj pruža političku zaštitu i održava je korupcijom.

Vrednost tog istraživanja je u pokazivanju još jedne istine. Možda će nekog začuditi podatak da je tek svaki treći od nas privrednika spreman da prijavi nelojalnu konkurenciju koja izvire iz sive ekonomije. Zašto ne više? Pa zato što moje kolege smatraju da je otkrivanje neregistrovanih firmi posao države i zato što ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta.

Taj drugi razlog je i odgovor na pitanje zašto zatvaramo firme ili ih preseljavamo u susedne države. Vlast u Srbiji lakše se odlučuje za represiju prema nama privrednicima nego da nas sasluša i uvaži naš argument da treba smanjiti poresko opterećenje rada i pametnim merama podsticati legalno poslovanje kao merama za smanjenje sive ekonomije.

Mi jednostavno nemamo poverenja u našu vlast koja već sedam godina daje lažna obećanja i istovremeno pravi nezdravu poslovnu klimu.

Ovogodišnje NALED-ovo istraživanje dragocen je doprinos rasvetljavanju podvale vlasti o podsticajnom ambijentu. Na tu podvalu mi često ukazujemo, ali izgleda uzalud.