Tržište i solidarnost

Dobio sam nedavno na poklon od prijatelja iz Nemačke karton pinot noir-a i silno se iznenadio. Boce su umazane sasušenim blatom i bez etikete, ali s jasnom naznakom na kutiji da je vino iz poznatog vinskog regiona Arvajler u pokrajini Rajna Palatinat i da je vrhunskog kvaliteta.

Taj nemački region bio je letos zahvaćen strahovitim poplavama koje su totalno uništile stotine porodičnih vinarija. Štete su bile nemerljive, uništeni su vinski podrumi i oprema za proizvodnju vina, ugrožena je čitava privreda te pokrajine. Mnoge porodične firme koje se više od sto godina bave vinogradarstvom i ugostiteljstvom izgubile su gotovo sve i zajedno sa zaposlenima suočene su s neizvesnom budućnošću.

Ali, i u takvoj beznadežnoj situaciji ima svetla u tunelu.

Ne čekajući državnu pomoć, a na inicijativu lokalnih restoratera „Klebers Küche&Garten“ pokrenuta je kampanja da se preduzetnicima finansijski pomogne ali i da se postigne mnogo širi cilj – da se održi svest o regionu Arvajler kao jednom od najvažnijih vinskih regiona u Nemačkoj.

Razorna julska vodena stihija koja je pogodila i uništila zapadni deo Nemačke izazvala je novu neviđenu poplavu – društvenu solidarnost. Mnoge kompanije, udruženja i građani-potrošači učestvuju u dobrotvornoj akciji čiji je cilj da pomognu ekonomsku rekonstrukciju poslovanja porodičnih vinarija i devastiranog vinarskog biznisa.

Tako je na platformi Startnext nastala najveća nemačka crowdfunding kampanja masovnog prikupljanja novca za neku namenu. Boce vina izvađene iz mulja koji se na njima sasušio poslužile su kao „moneta“ kojom se trguje.

To vino dobilo je posebnu simboličku vrednost, ne samo zbog nesreće koja je zadesila proizvođače, već mnogo više zbog osećaja da kupac svojim angažmanom postaje deo širokog pokreta društvene solidarnosti.

Boca poplavnog vina postala je ne samo sećanje na katastrofu, ona je stekla status ograničene vrednosti koja identifikuje i potvrđuje socijalnu stranu tržišne privrede. I što je najvažnije, ona je postala probuđena nada preduzetnika u novi početak.

Do kraja kampanje sakupljeno je 4,5 miliona evra od 47.000 donatora. „Ko je izgubio veru u čovečanstvo neka dođe u dolinu Ar“, ushićeno je izgovorio jedan od vinogradara iz tog kraja.

Posle fantastičnog uspeha crowdfunding kampanje, poplavno vino iz regiona Arvajler stiglo je i u dućane širom Nemačke. Kupci ga masovno pazare, viđeni su i oni koji nose po četiri-pet kutija. Tako sam i ja postao vlasnik jedne kutije.

Sakupljenih 4,5 miliona evra nije dovoljno za potpunu rekonstrukciju uništenih biznisa. Za obnavljanje ekonomske nezavisnosti regiona trebaće najmanje pet-šest godina i još mnogo para.

Do sada je, međutim, već postignut jedan cilj – hiljade ljudi imali su priliku da upoznaju regiju Arvajler i da postanu njeni fanovi koji će je u budućnosti posećivati.

Neko će se pitati zašto sam se opredelio za ovu temu.

Prvo, da i ovim primerom pokažem bučnim neznalicama da tržišna privreda ima izraženu socijalnu notu i da na tržištu postoji solidarnost.

Drugi povod je da ukažem kako posle propasti biznisa izazvanog elementarnom nepogodom (ili zbog bilo kog drugog uzroka) ne treba sedeti i kukumavčiti za državnom pomoći kao jedinim rešenjem.

I treće, da kandidujem temu za razmišljanje da li bismo mi u Srbiji reagovali kao Nemci. Ili bismo rekli „ma, neka im crkne krava, to su i zaslužili, ionako su im vina skupa“.

Bojim se da bismo tako reagovali. Da li je moguće da smo toliko zluradi? Voleo bih da grešim zato što sam okružen dnevnim animozitetom javnosti prema nama preduzetnicima.