Ulaganje u decu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sunovrat našeg obrazovanja započeo je uvođenjem privatne škole. Govorim iz iskustva, kao dugogodišnji prosvetni radnik. Uporednom statistikom postignuća da se videti da je državna škola efikasnija. Kako i ne bi bila, ako roditelji učenika privatnih škola smatraju da je plaćanjem školarine ista već savladana. O pravednosti pri eksternoj evaluaciji privatnih škola, koje su favorizovane i nevrednovane eksterno da i ne započinjemo razgovor. Prema tome, tekst je naručen i tendenciozan, a autor piše o novoj utopiji.

   1. Komunizam kao drustveni poredak je prevazidjen.Sam tim i utopija da je svetinja samo ono sto je drustveno-drzavno.Da od tog drustvenog niste otimali dok se sistem nije urusio ne bi ni doslo do urusavanja. A sto nam deca budu losiji djaci manje ce biti trazeni na sveckom trzistu. Jer koliko god da su dobri djaci nec u Srbiji biti vrednovani po znanju vec po tome da li su botovi ili clanovi opozicije.

      1. Ko u primitivnoj sredini razmislja o obrazovanju gubi vreme. Za robovlasnistvo sa cipovanim stanovnistvom potrebni su nepismeni i depresivni ljudi, bez volje za zivotom. To je njihov globalizam. Bezite na vreme.

   2. E moj profesore, “tanki“ ste sa činjenicama: Harvard – privatni, Stenford – privatni, MIT – privatni, Berkli – javni (sa osnivačkim privatnim kapitalom), Kembridž -fakulteti u okviru univerziteta autonomno raspolažu svojom privatnom imovinom koju poseduju, Kalifornijski tehnološki institut – privatni, Prinston – privatni, Kolumbija – privatni, Čikaški univerzitet – privatni, Oksford – (važi isto što i za Kembridž), Jejl – privatni, UCLA – državni… Dakle, tek na 12. mestu u okviru ranga univerziteta po Šagajskoj listi, nalazi se državni univerzitet, a nakon njega opet slede mnogi privatni (Kornel, Pensilvanija…) među najboljima u svetu. Pogledajte budžete vodećih univerziteta, njihove nepokretnosti, nastavni kadar (koliko nobelovaca radi na ovim univerzitetima), nastavne planove i programe… Razumem Vašu nelagodu u odnosu na privatne “fakultete“ i škole u Srbiji, ali to je već problem potpuno nekompetentnog dodeljivanja akreditacija, a nikako uobičajenog titulara vlasništva (u normalnom svetu).

      1. Da, ali to su univerziteti, a ne osnovne skole.
         Ja zivim u SAD i moja deca idu u drzavnu skolu. Isto je i sa vecinom mojih kolega i njihova deca su se uglavnom upisali u skole koje Ste naveli (MIT, Harvard, John Hopkins, Cornell, McGill – Kanadski drzavni).
         Cak (bolji) djaci prelaze iz privatnih u drzavne skole da bi mogli da idu u selektivna odeljenja.
         Dalje, u Evropi su i unverziteti uglavnom drzavni, I opet su jako dobri.
         Na kraju, mislim da je Srbija isuvise mala da bi mogla da ima prestizne privatne univerzitete. Mi jedva da imamo tri dobra unverziteta i ne vidim kako privatni univerziteti mogu da im konkurisu. Dosadasnje iskustvo pokazuje da se privatni univerziteti uglavnom bave prodajom diploma.
         Na kraju krajeva, koliko sam cuo, privatne firme zaposljavaju ljude za drzavnih, a drzavne sa privatnih univerziteta. To sve govori.

   3. Кад ћете схватити да је приватно јаче од друштвеног, да је нечије јаче од ничијег? Да је капитализам хуманизам у односу на пост- комунизам, или феудо- комунизам и пљачку ресурса, да нема веће неправде од сиротињске правде. Шта је комунизам? У име народа отму од власника, власника уби, а онда од народа нама, његовој авангарди. Где то народ зна управљати сам са собом?

      1. Pantelija zašto zaboravi da predložiš da sve što postoji u Srbiji ili u celom svetu bude u vlasništvu samo jedne osobe a da svi ostali besplatno rade samo za njega i da se ukinu države, sudovi, bolnice, plate, škole, … jet ni onom ko bi vladao ni njegovim potčinjenima sve to ne bi trebalo.
         Neoliberalizam je smišljen da 1% iskorišćava 99% pa bi još bolji sistem bio kada bi 1 čovek iskorišćavao sve ostale

         1. Upravo tako, srbne pantelije su malo zaboravne.
            Nisu ni sasvim iskrene, jer valja se suočiti sa mogućim Spartakom/ Savom Kovačevićem….a to nije svojstveno junačnim srbnim pantelijama.

2. Ma ‘oće Mića da bude filantrop i donator samo da mu neko prvo izračuna koliko će biti dobar posle dobročinog ulaganja u talente. Nemaju baš svi preduzetnici „visinu“, više su da kažemo naklonjeni randovštini („pobunjeni atlas“) iliti u prevodu na naški: „bliža koža od košulje“.

3. „Ideja je da čitavo društvo bude elita.“ A to će se ostvariti milostinjom onih 0.5 procenata koji su se, kao što svi znamo, jer to gledamo i živimo bar 30 godina, obogatili na bogoljubiv, ljudoljubiv i fer način? Uz nešto malo pljačke, paljevine i leševa….

4. ova priča je čista utopija, ili bajka. Autor pozitivno idealizuje privatnu inicijativu. Nema šanse da kod nas privatnik radi nešto “pošteno“ u javnom interesu, ako se rukovodi profitom, što je u osnovi kapitalističkog koncepta. A komentator koji nabraja američke univerzitete zaboravlja na celokupni kontekst, da mi nismo razvijali kapitalizam 300-400 godina, a u tom periodu je kapitalizam radio sve i svašta nehumano. Drugo ovi donatori i dobrotvori iz naše istorije nisu pare našli na ulici nego na teret radničkih prava. Pa posle – dobrotvori?! Ma, haj’te molim vas! Osvrnite se malo oko sebe. Čovek je i danas psihološki na nivou likova iz antičkih drama.

5. Koja ste Vi gospodine praznina,
   toliko toga prenebregavate ,da je to skoro kao da namerno gurate prst u oko ljudima koji zive od svog rada,medjutim sa obzirom na ton i nacin na koji pisete tekstove koje pratim ,cini mi se da nemate losu nameru.
   Ali postoji jos stvari koje nemate a to je pre svega empatija ,i svest o dubini problema ,o kome u tekstovima pisete.
   Dakle gospodine osvrnite se oko sebe popricajte sa ljudima koji rade za platu,shvatite u cemu je problem pa ga onda „resavajte“ u tekstu.
   Ovako se vi bavite opstim mestima , kao da vas neko tera da pisete kolumne u DANAS-u.
   Nemoguce je da ste toliko povrsni.

6. Novinari su po završetku ovogodišnjeg upisnog ciklusa u srednje škole istraživali uspešnost učenika na testovima po školama, pisalo se o tome pa verovatno nije teško pronaći članke. A nije teško ni uveriti se lično na zvaničnom sajtu ministarstva, iako ne postoji rang-lista prosečnog uspeha po školama. Dve privatne škole u Beogradu imale su sledeći prosečan uspeh po zvaničnim podacima sa sajta ministarstva: škola broj 1 uspeh iz škole 55.94 uspeh sa testova 23.75 ukupno 79.69; škola broj 2 uspeh iz škole 42.82 uspeh sa testova 33.11 ukupno 75.93. Po pisanju novinara koji su istraživali temu detaljnije, ove dve škole su bile na samom dnu rangiranja, ako ne baš bukvalno poslednje, onda među poslednjima. Toliko o motivima privatnog školstva.