Za sreću je potrebno…

Može iz podataka tog istraživanja štošta da se pročita i nauči.

Dakle, najsrećniji ljudi na svetu su Finci. Za njima su Danci, Švajcarci, Islanđani, Holanđani… koji su iskazali subjektivni osećaj dobrobiti. Finci i Islanđani su narodi koji žive na ne baš mnogo gostoljubivim mestima za život, ekstremna klima bi mogla da im bude razlog za sreću što su uopšte živi. Ali, oni se ne obaziru na tešku klimu. Za njihovu sreću važniji su neki drugi, ličniji razlozi.

Rekao bi da su Finci srećni jer imaju lep život i zato što su zadovoljni. Ali, oni sami sebe usrećuju. Niko im sa strane ne donosi sreću na tacni. Ni država, ni priroda, ni bog, ni partija, ni predsednik, ni sindikat.

Šta je potrebno za sreću?

Sudeći po podacima iz istraživanja, ne mnogo. Dve-tri stvari.

Prvo, BDP per capita (dobre zarade i visoki prihodi).

Drugo, lične slobode (sloboda preduzetništva i pravna država).

Treće, niska tolerancija na korupciju (dobro organizovana, mala i efikasna država bez mešanja u ekonomske poslove).

Ključni podatak iz istraživanja je da su prvih deset, pa i prvih dvadeset najsrećnijih naroda na svetu istovremeno i – najradišniji narodi na svetu. Opšteprihvaćena je činjenica da ti narodi gaje kult rada i imaju visoku radnu etiku. Oni su zaradili svoju sreću. Finac godišnje ima BDP per capita 49.090 dolara, Danac – 60.642, Švajcarac – 81.867, Islanđanin – 49.000 a Holanđanin – 52.900 dolara. Važno je i da ti srećni narodi žive u uređenim državama i trude se da prepoznaju budućnost, odbijajući da žive od mitova, legendi i prošlosti (koju poštuju).

Važan je izbor da bi neko bio srećan. Sreća ne pada s neba. Sreću niko ne poklanja. Da bi bio srećan, moraš to da izabereš kao opciju. I moraš sam da poradiš na tome da bi bio srećan, da se boriš za svoju sreću. Država, partija, predsednik, istorija ne mogu nikog da usreće. Budućnost može.

Najsrećniji narodi izgubili su prošle godine zbog krize nešto malo od svoje ranije stečene dobrobiti. Prema podacima Svetske banke, pao im je BDP per capita u odnosu na 2019. godinu za par stotina dolara. Ali je zato fascinantno da među najsrećnijim narodima nije pao osećaj dobrobiti kada su ljudi ocenjivali sopstveni život. Zašto? Oni znaju, oni su ubeđeni da će taj gubitak svojim trudom, radom i znanjem povratiti, nadoknaditi. I za to se spremaju svaki dan. Oni se ne predaju zlehudoj sudbini, ne podležu istorijskim predrasudama i aktuelnim teorijama zavere.

Individualni izbor je ključ za sreću pojedinca. Ali, taj izbor ne znači samo izbor bračnog partnera, izbor poslodavca ili biznisa kojim će se neko baviti, izbor medija koji će čitati/gledati/slušati nego i izbor političke opcije koja će četiri (ili osam) godine biti na vlasti u državi.

Kako na izborima biraju građani najsrećniji na svetu?

Tako što glasaju novčanikom. To je neoboriva činjenica koja se vidi upoređivanjem istraživanja o sreći (čiju klasifikaciju podržavaju Ujedinjene nacije) i egzaktnih podataka Svetske banke. Poveravajući određenoj političkoj opciji da upravlja državom, srećni narodi glasaju za svoju dobrobit, za ličnu sreću, za visok BDP per capita, za individualnu slobodu, za državu s ograničenim ovlašćenjima jer samo u takvoj nema korupcije (ili je ima minimalno).

Sve dok na izborima glasaju Kosovom, građani Srbije imaće BDP per capita (gore-dole) 6.900 dolara i zauzimati 48. mesto (od 150) na rang listi srećnih naroda.