Za stečaj

Možda će nekome zvučati paradoksalno, ali uveren sam da je stečaj dobra pojava za ekonomiju Srbije (i ekonomiju uopšte).

Strah od stečaja je jedan od ključnih motivacionih faktora da biznismen radi što bolje svoj posao.

Stečaj je naš ”Damaklov mač” koji nam stalno visi nad glavom i tera da budemo bolji nego što jesmo i da iz sebe izvlačimo dodatnu snagu.

Kad je na tržištu ”stanje redovno”, biznismen može da se opusti i prepusti čarima uživanja. A može, kad nastupi recesija i depresija, da se okrene državi i od nje traži pomoć za spas svog biznisa.

Tržišna privreda je od svog nastanka ciklično kretanje: recesija-depresija-ubrzanje-oporavak-recesija-depresija.

U tom ciklusu dok traju recesija-depresija nestaju (gase se) loše firme čije se mane nisu primećivale dok su trajali ubrzanje-oporavak. To je prirodno pročišćavanje naših redova. A kad nastupe ubrzanje-oporavak munjevitom brzinom nastaju firme koje posle godinama mogu da traju kao tržišnu lideri.

Na recesiju-depresiju treba gledati kao prirodne faze tržišne ekonomije. I da, kad su i srećna, berićetna vremena živimo i radimo sa svešću da naše kompanije moramo da učinimo otpornim na krizna vremena. A kad dođe kriza da se ne zavaravamo i krpimo ono što se zakrpiti ne može.

Ta krizna vremena traju već dve godine i, bogami, potrajaće. U stečaju je najveća kineska firma za nekretnine Evergrande, u stečaj je otišla Alitalija ali i poljoprivredna firma Taraš iz Zrenjanina.

Od kad je počela zdravstvena, pa ekonomska, kriza država Srbija, kojom upravlja predsednik Vučić i naprednjačka Vlada, odlučila se da privredu pomogne sa oko šest milijardi evra. Neke moje kolege ovu državnu intervenciju dočekale su s ovacijama.

Najveći deo tog novca država je dala da bi sprečila stečaj preduzeća čije je neuspešne vlasnike kriza samo ogolila. Mnoga od tih preduzeća nisu zaslužila da prežive, ona su bila uspešna samo dok su na tržištu ”cvetale ruže”, čim je došla ”oluja” ta preduzeća su posrnula i njihove vlasnike od propasti je spasila državna intervencija. Bolje bi bilo da su propali i da je država prepustila privredi da sama prođe kroz pročišćavanje. Pa ko preživi.

Recesija i depresija će nam biti sudbina i narednih godina, bar tako sugerišu stručnjaci. Državni budžet pun je ”ko košnica” novca koji jedva čeka da bude podeljen za spasavanje privatnih preduzeća.

Država će, nesumnjivo, nastaviti da arbitrira i sprečava stečaj kao prirodnu pojavu za neuspešne preduzetnike i firme. Umesto da se samopročišćava, privreda se puni neuspešnim vlasnicima kompanija koji vice-versa vrše pritisak na Vladu da pravi poslovni ambijent koji pogoduje najslabijima i najgorima.

I tako, umesto efikasne privrede koja donosi rast i razvoj, država stvara ambijent za novu recesiju-depresiju. Ispostaviće se da je država nama preduzetnicima dala ”danajske darove”, pomoć koja je mnogima odmogla da se suoče sa istinom da njihovi biznisi ne mogu da opstanu na tržištu.

Lažni je argument države da time što daje novac vlasnicima privatnih firmi spasava radnike od gubljenja posla. Upravo je obrnuto – odlaganje recesije uzrokuje haos na tržištu rada. Da su stečajevi postali normalna pojava ne bi na tržištu rada u Srbiji nastao toliki manjak radne snage. Niti bi sindikati mogli da pritiskaju nas poslodavce da im ispunjavamo baš sve njihove želje.