Zbogom goblin modu

Nisam se obradovao, naježio sam se. Šta to nama poslovnim ljudima čestita ECB? Pa, skuplje zaduživanje. Znači, za obezbeđivanje kapitala trebaće mi više para.

Više para trebaće mi i za energente. Proizvođači kažu da će im struja, nafta, gas, ugalj… biti skuplji i da ću za energente morati da izdvojim više novca. Poskupeće metali, „hemija“, agrosirovine, građevinski materijal. I za sve to moraću da izdvojim više para.

Sindikati najavljuju poskupljenje radne snage a država se „busa u grudi“ da će povećavati minimalnu zaradu. Problem je i taj što na tržištu rada ima sve manje kvalitetne radne snage. Radna snaga će me koštati više i trebaće mi dodatni novac da pokrijem povećanje i tog troška. Sve u svemu, „na ulazu“ me čeka rast troškova zašta će mi trebati mnogo više novca nego 2022. godine a da uopšte ne povećavam proizvodnju.

A „na izlazu“ me čeka velika nepoznanica – da li ću i koliko prodati proizvedenih roba i usluga. Neizvesnost ubija. Primoran sam da režem budžete službi i odeljenja unutar kompanije. Teško je izvagati da li rezati linearno ili vagati koliko kome uzeti.

Svestan sam da ću nekim delovima kompanije morati da povećam budžete. Dobavljačima i kupcima moram da ponudim nove vrste partnerstva. Ali, ne smem da ne investiram u prebacivanje poslovanja u cloud tehnologiju, u modele mašinskog učenja, u nove kanale (platforme) prodaje jer mogu da dozvolim da prodaja padne…

Većina nas privrednika smatra da je daljne dizanje cena potrebna poslovna mera kako bi smo zaštitili poslovanje i naše biznise. Pitanje je koliko dignuti cene. Znam da neki razmišljaju da iskoriste priliku i smanje marže kako bi povećali udeo na tržištu. To je legitimno i pametno razmišljanje.

Ali, pitanje je vredi li veći udeo na tržištu bez zadovoljavajućeg povrata kapitala (profita)? Hoću da kažem da pri planiranju bismo morali da imamo vrlo jasnu viziju, što očekujemo zauzvrat i je li to dugoročno održivo. I ono što je najvažnije kad razmišljamo o podizanju cena na koje nas teraju troškovi inputa – da li ćemo posle odluke o poskupljenju biti više ili manje konkurentni?

A kompetitivnost je moja ključna prednost na tržištu. Da li u konfliktu i borbi za mali kolač propuštamo priliku da osvojimo veći? Ta dilema će nas stalno pratiti i stvarati nelagodu.

Evropska centralna banka najavljuje planove da, u okviru borbe protiv inflacije, izvlači novac iz finansijskog sistema. To nije ohrabrujuća vest, naročito dok mi privatni preduzetnici posmatramo kako se države spremaju da neverovatne sume novca potroše na naoružanje.

Ko ume da čita između redova ne može da ostane ravnodušan jer je istorija (učiteljica života) pokazala da se takav trošak na kraju može meriti milionima uništenih ljudskih života u nekom novom globalnom ratu.

Da sam učestvovao u anketi sigurno ne bih glasao kao 93 odsto ispitanika da Oksfordova reč godine bude „goblin mod“ („goblin režim“). Razumem one koji su glasali da to bude reč godine. Ljudi su jednom vrstom ekstravagancije želeli da pobegnu od „normalnosti“ iz sumornih godina u kojima je dominirala reč „korona mod“ u neku novu vrstu nemarnosti i kontratrenda.

Spreman sam na svaku vrednost opklade da „goblin mod“ neće biti reč po kojoj će se pamtiti 2023. godina. To uverenje zasnivam na mišljenju da iduća godina sigurno neće biti vreme za olako i potpuno odbacivanje ideje o vlastitom napretku kao obliku ljudskog samopotvrđivanja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.