Žilava mafija

Južni deo zemlje kontroliše organizovani kriminal, na toj teritoriji ne važe zakoni i propisi države i sva finansijska pomoć koja stiže u regiju sliva se u džepove kriminalnih grupa.

Svaka nova vlada najavljuje odlučan obračun s organizovanim kriminalom na jugu zemlje ali, iako neće javno da prizna, država je izgubila tu bitku.

Ovako već godinama izgleda Italija.

Pre neki dan predsednik Srbije priznao je da je država posle osam godina izgubila bitku s mafijom.

Istina, obećao je da će on, kao predsednik, s još većim žarom u narednim godinama ratovati s mafijom i razbiti joj glavu. Iako je obećao pobedu, izgledi za uspeh su slabašni.

Kao i na jugu Italije, u Srbiji umesto zakona važe nepisana pravila organizovanog kriminala koji uzduž i popreko vršlja državnom i privrednom strukturom.

Od predsednika države čuli smo dva priznanja. Da u Srbiji postoji organizovani kriminal. I da osmogodišnja borba protiv mafije nije bila uspešna. Sada od predsednika očekujem, jer je meni kao privredniku to važno da znam, da mi kaže gde se sve mafija infiltrirala? U koje državne strukture? U pravosuđe? Da li su i koji ministri, sudije ili tužioci na platnom spisku mafije? Koje je sektore privrede preuzeo organizovani kriminal? Ima li među mafijašima i članova vladajuće partije?

Vrlo je važno analizirati razloge neuspeha borbe protiv mafije. Treba, na primer, istražiti da li je mafija i u vreme „žutih“ bila jaka, ili je posle 2012. godine toliko ojačala da predsednik nije imao šanse u borbi s njom, iako je gromoglasno najavio? I koliko je sistem koji je uspostavio predsednik države doprineo da se organizovani  kriminal razmahne?

Odgovori su važni za nas privrednike zbog uslova poslovanja. Jer, male su šanse da naša vlast izvuče Srbiju iz nerazvijenosti i siromaštva sve dok (kao i na jugu Italije) mafija „skida“ kajmak iz poslova koji se finansiraju iz državne pomoći i evropskih fondova.

Neće proći još mnogo vremena kad će revizori EU početi da otkrivaju kako je novac naših i evropskih poreskih obveznika, namenjen razvoju Srbije, završio u džepovima organizovanih kriminalnih grupa.

Priznanje o postojanju mafije moglo bi da otvori pitanje da li je i koliko organizovani kriminal zaslužan za privredni rast u Srbiji. Ne treba biti ekspert pa primetiti kako je mafija preuzela neke od najlukrativnijih privrednih oblasti. To je i ključni preduslov zdrave konkurencije bez koje ni jedan poslovni ambijent ne može da bude dobar.

U jug Italije ne investiraju ugledne kompanije koje drže do sebe i pravne države. To je ekskluzivna teritorija organizovanog kriminala gde caruju nesigurnost poslovanja, neizvesnost povrata uloženog kapitala i lična bezbednost.

Priznanje predsednika Srbije da se osam godina bezuspešno borio protiv organizovanog kriminala mogla bi da pokvari kreditni i investicioni rejting naše države i da nas preporuči kao zemlju u kojoj ne treba ulagati i poslovati.

Vapaj predsednika razumem i kao priznanje da je rizik poslovanja nas domaćih privrednika u mafijaškom okruženju vrlo visok. Ne razumem EU, EBRD, MMF i Svetsku banku koji vide kako mafija u Srbiji oblikuje privredni ambijent, ali ćute.

Teško, međutim, da mogu biti „klasa optimist“, jer ako želi da izgradi konkurentan i prijatan ambijent za poslovanje, predsednik će morati da demontira sistem koji zakonito proizvodi organizovani kriminal.