Znanje, neznanje

Nažalost, primeri neznanja zatrpavaju nas svaki dan, gušeći nas svojim neprijatnim isijavanjem. Kad se čovek malo više udubi u problem, otkriva bezbroj slučajeva neznanja čije razmere skupo koštaju sve nas poreske obveznike koji uredno plaćamo poreze.

Možda nisu previše značajni ali uzeću dva sveža primera neznanja, iz dve oblasti u kojima to ne bi smeo da bude slučaj.

Početkom novembra kontroverzni ministar obrazovanja, u prilog nadolaska „zlatnog doba“, obznanio je da će krajem naredne (2020.) godine biti udareni temelji univerzitetskog kampusa u kojem će biti smeštena četiri umetnička fakulteta (Muzičke umetnosti, Primenjenih umetnosti, Likovnih umetnosti i Fakultet za igru) i Rektorat Univerziteta umetnosti u Beogradu. Nova zgrada zidaće se na, kako ministar kaže, ekskluzivnoj lokaciji pored novobeogradskog hotela Hajat i zgrade-fantoma propalog građevinskog preduzeća „Rad“.

Ta lokacija dobro je poznata svim Beograđanima, na njoj je još za Miloševićevog režima Elektroprivreda Srbije počela da zida zgradu beogradske Elektrodistribucije. Nema sumnje, to zaista jeste poslastica ril estejt lokacija. U njenoj neposrednoj blizini su, pored hotela Hajat, poslovni centar „Savograd“, Geneks apartmani, Đenerali, Banka Inteza, kongresni Centar „Sava“, dve kule poslovnog centra „Ušće“, hotel Kraun Plaza a uskoro počinje i izgradnja poslovne zgrade Delta Holdinga koji će zidati i biznis kulu s hotelom Interkontinental.

Dakle, moglo bi se reći da je u pitanju biznis epicentar Novog Beograda. To znači da je 1,5 hektar, na kome će se zidati zgrada umetničkih fakulteta, ekskluzivno skupa lokacija. Neću da tvrdim da u urbanistićko-arhitektonskom smislu tu nije mesto fakultetima umetnosti. Hoću da kažem da su EPS, kao vlasnik tog parčeta zemlje i Vlada Srbije mogli basnoslovno da zarade od prodaje zemljišta nekoj kompaniji koja se bavi izgradnjom ili ril estejtom.

Znam, mnogi će reći da nije važan samo novac nego i „umetnički dojam“, ali podsetiću one koji tako misle da bi država mogla da inkasira veliki novac od te prodaje i za toliko smanji poresko opterećenje građana ili preduzetnika a da za fakultete umetnosti nađe neku takođe dobru ali jeftiniju lokaciju. Ovako smo dobili „duplo golo“ – EPS, odnosno Ministarstvo energetike razmenilo je svojih 1,5 hektar na ekskluzivnoj lokaciji za tri hektara zemljišta kod tramvajske okretnice u Bloku 45, vlasništvo Ministarstva prosvete.

Ja mislim da je to urađeno iz neznanja, da je to čist populizam i da je neracionalno. A vi prosudite sami.

Drugi primer je „Dedinje 2“, novi blok Instituta za kardiovaskularne bolesti koji treba da se zida pored postojećeg objekta. Često prolazim tim krajem i svedok sam saobraćajnog kolapsa u tom delu Beograda gde je gotovo nemoguće naći slobodno parking mesto. A sve češće i taj deo Beograda spominje se kao jedan od zagađenijih. Da su ljudi koji su odlučili da grade „Dedinje 2“ imali bar malo multidisciplinarnog znanja potpuno novi Institut za kardiovaskularne bolesti gradili bi, recimo, na Avali.

Razlog je jednostavan. Em čist vazduh, em dovoljno mesta za parking. Trebalo je samo pitati stručnjake iz Nemačke koji se bave izgradnjom i korišćenjem takvih medicinskih objekata gde je najbolja lokacija za lečenje kardiovaskularnih bolesti. Ali, treba znati pitati.

Ime autora poznato redakciji