4. jul

Kako izveštavaju naši mediji, prva poseta Beogradu visokog američkog zvaničnika posle predsedničkih i parlamentarnih izbora dokazuje povećano interesovanje Vašingtona za formiranje Vlade Srbije. Jeste da je formiranje vlade unutrašnje pitanje svake zemlje, ali Vašingtonu, izgleda, nije drago što postoje velike šanse da lider SPS Ivica Dačić postane novi premijer Srbije. Nije ni meni, ali ko me pita? Ali, SAD se pitaju. Sila je ipak sila.

Šta Amerikanci zameraju Dačiću? Preteranu vezanost za Rusiju i odnos prema Kosovu, tačnije populističke i preteće izjave o podeli Kosova, koju Beograd smatra za „južnu srpsku pokrajnu“, a Vašington za svog saveznika i najmlađu nezavisnu državu na Starom kontinentu. Nije Dačiću pomogla ni idiotska vidovdanska zakletva Žandarmerije „njegovog“ Bratislava Dikića, mada se brzo ogradio. Pokušao je i da ublaži svoju oštru kosovsku retoriku, ali Amerikanci ko Amerikanci. Ne shvataju da je predizborna kampanja u Srbiji perpetuum mobile, a populizam omiljeni vid delovanja većine ovdašnjih političara.

Umesto vlade koju bi Dačić predvodio i činile SNS-SPS-URS, Vašington i Zapad bi radije koaliciju SNS-DS. Kako traljavo idu pregovori o „Dačićevoj“ vladi, novi obrt nije isključen. Da li je moguće da je, kako smatra deo „dobro obaveštenog Beograda“, velika koalicija davno dogovorena, a sve što se sada radi, pregovaranje, spinovanje, fingiranje predstavlja samo igru? U Srbiji ništa nije nemoguće. Da li je moguće da se oko Srbije, malene zemlje na brdovitom Balkanu, prelamaju interesi velikih, SAD i Rusije? Prvi bi vladu bez Dačića, drugi bez Tadića? Zar smo toliko bitni da Moskva i Vašington brinu o sastavu Vlade Srbije? Ili je to deo ovdašnjeg političkog folklora i mitomanije?

Bilateralni odnosi Vašingtona i Beograda su, na prvi pogled, sasvim dobri, ali značajan deo ovdašnjeg javnog mnjenja sa podozrenjem i neprijateljstvom gleda na SAD. Prema jednom ranijem istraživanju, Pakistan i Srbija su u vrhu država po antiamerikanizmu. Zato svako preterano angažovanje Vašingtona može izazvati kontraefekat, što zvaničnici SAD treba da imaju u vidu. Ali u Srbiji ne treba „podgrevati“ antiamerikanizam i protivzapadna osećanja. Može Moskva srcu da bude mila, ali Vašington i Brisel se ne mogu zaobići. Uvek mi je, inače, bila sumnjiva rusofilija onih koji radije voze mercedes od lade. Sve je, nekada davno, bilo drugačije. Čak smo „delili“ 4. jul sa Amerikancima. Oni bi slavili Dan nezavisnosti, mi Dan borca. Oni i dalje slave, a mi smo svoj 4. jul davno zaboravili.