48 sati – tišina

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Nema više iritantnih predizbornih skupova, mitinga, obećanja. O lepa, o draga, o slatka predizborna tišino. Šteta što traješ samo 48 sati. I što ćete vrlo verovatno prekršiti koji put, ali nežno i suptilno da RIK ne primeti. A i da primeti, reagovati neće. Jer, neće sigurno biti ni prvi ni poslednji put da se neko hapšenje, afera, potrefi baš u petak ili subotu. Kriminalci i policija ne znaju za predizbornu tišinu. A ni mnogi članovi vlade. Ili znaju?

Pre početka izborne tišine kampanja mora da dostigne vrhunac i treba izdržati još završne mitinge i skupove koji u finišu dobijaju na intenzitetu. Uoči završnih mitinga mene su najviše dojmili skupovi i izjave koalicije SPS-JS. Možda Ivica Dačić neće biti u sledećoj vladi, ali ponovo je pokazao da zna šta njegovo biračko telo želi da čuje i vidi. Udario Dačić iz sve snage po jugonostalgiji, starim, za mnoge dobrim, vremenima vladavine Saveza komunista i Josipa Broza. Setio se i da stihove himne „Hej Sloveni“ (zlo)upotrebi u predizbornom spotu („Mi stojimo postojano kano klisurine, Proklet bio izdajica svoje domovine“), ali ono „Služimo narodu“ je možda malo previše.

U Titovo vreme, prisetio se Dačić, „fabrika i radnika bilo je četiri puta više nego penzionera“. „To je bilo vreme besplatnog školovanja i lečenja, kada su radnici dobijali stanove. To je bilo vreme kojim se ponosimo i vratićemo to vreme“, obećao je Dačić. Kako da ne. Ako biste da vraćate to vreme, što ste decenijama, kroz politiku i ratove vođene devedesetih, ali i kasnijih vlada koje su socijalisti najpre podržavali, a onda u njima i učestvovali, zatirali sve dobre strane jugoslovenske ideje i socijalizma? Funkcioner SPS Aleksandar Antić izjavio je da se njegova stranka zalaže za pokretanje industrije i za ispravljanje, kako je naveo, strašnih grešaka, pljačkačke privatizacije i industrijskog genocida nakon 5. oktobra 2000. Strašnih grešaka i pljačkačkih privatizacija nakon 5. oktobra je bilo, ali nije se ni to dešavalo bez učešća SPS. Dovoljna je jedna reč – „Galenika“. Vrhunac je ipak saopštenje SPS o tome da je u Jagodini svaka peta žena u drugom stanju. Mašala, ali kakve to veze ima sa političkim strankama?

Bio u vladi ili van nje, SPS će ostati važan faktor na političkoj sceni Srbije i 24. aprila bi njihova koalicija trebalo da bude vicešampionska. Pred izbore Srbija je u šizofrenom stanju. Prema istraživanjima javnog mnjenja, građani su nezadovoljni stanjem u zemlji, lošije žive nego pre dve godine, ali glasaće za SNS i Aleksandra Vučića, koji je uspeo nemoguće. Ubedio je građane da nije ni kriv ni odgovoran za sve loše što im se dešava, a zaslužan je za svaki dobar potez vlade koju predvodi.

Nekoliko dana pred izbore znamo ne samo ko će pobediti, već i ko će biti drugoplasiran, a izvesno je i da će radikali biti treći, znači vodeća opoziciona stranka. Ima ipak dilema. Da li će SNS osvojiti natpolovičnu većinu, što im prognozira većina istraživanja? Ko će, sem radikala, braniti boje opozicije u Skupštini Srbije? Većina opozicionih proevropskih stranaka i koalicija je oko cenzusa, ko će ga preći? Šta ukoliko, nakon dosadašnjeg parlamenta koji je bio bez proruske desnice, dobijemo naredni bez proevropske opozicije?

Ako je prihvaćen stav da svaka vlast kvari, a da apsolutna vlast kvari apsolutno, da li je naša građanska dužnost da pomognemo Aleksandru Vučiću da se ne iskvari apsolutno? Ne bi bilo dobro ni njemu ni nama.