„Agresorska soldateska“

„Kako su oni govorili humanitarna katastrofa na Kosovu, tako Rusi sada kažu humanitarna katastrofa u Donbasu. Rusi kažu da sprečavaju genocid u Donbasu, zemlje NATO isto su govorile da sprečavaju genocid na Kosovu. Kao da se igraju sa Amerikancima i njihovim rečnikom“, rekao je Vučić u jednom od brojnih TV nastupa u ovim predizbornim danima kada nema funkcionerske kampanje.

Naivni su možda verovali da ćemo tih 10 dana pre izbora kada je zvanično zabranjena funkcionerska kampanja moći malo da uživamo bez njegovog „iskakanja iz frižidera“, ali to se, očekivano, nije desilo.

Pošto, nažalost imam dovoljno godina, a na sreću memorija me služi, sećam se odlično tih 78 dana NATO bombardovanja.

Najblaže rečeno, nije bilo nimalo prijatno.

Za razliku od Vučića i mnogih građana Srbije, sećam se i godina koje su prethodile tome, ratova u Hrvatskoj i BiH, Vukovara, Sarajeva, Srebrenice, uloge Srbije u istim.

Sećam se ne samo rečnika NATO već i domaće propagande.

Ko bi zaboravio čuvenu pesmu „Volimo te otadžbino naša“, a mi novinari smo, ljubaznošću MUP, dobili papir na kome je, uz napomenu VAŽNO, bila lista „pojmova koje povodom NATO agresije treba češće koristiti“. Još čuvam to izbledelo parče papira.

Tadašnji ministar informisanja, sadašnji predsednik koji se seća NATO rečnika, možda je taj drugi, domaći, zaboravio.

Da se podsetimo bar nekih preporučenih pojmova.

Bilo je nekih logičnih, recimo umesto „instaliranja NATO snaga na Kosovu“, bila je preporučena direktna reč „okupacija“.

Bilo je mnogo više rogobatnih konstrukcija.

NATO je bio „agresorska soldateska po uzoru na svoje nacističke i fašističke prethodnike“.

Pariski mirovni sporazum – „Falsifikat sporazuma u režiji separatista i njihovih američkih sponzora“.

Mirovni sporazum-„Navodni „sporazum“ u funkciji okupacije KiM, američkog imperijalizma i hegemonizma“.

Umesto o oštećenim objektima, trebalo je da pišemo o „varvarskom uništenju“ i „ubilačkoj agresiji“.

Bilo je još takvih preporuka koje ova novina i tadašnji nezavisni mediji nisu prihvatili, a državni su ih i nadmašivali.

Može li da se neki od ovih termina koristi za rusku invaziju Ukrajine?

Pitam onako, da ne bude da je NATO propaganda, koju Rusi koriste, bila bolja od naše, domaće.

Poređenje NATO agresije na SRJ i ruske protiv Ukrajine tema je koja zaokuplja našu i rusku javnost, čiji se zvaničnici trude da izjednače dva „slučaja“ i kao da žele da šire pomalo morbidnu teoriju- ako je Zapad mogao godinama da napada i ubija, možemo malo i mi.

Ima li sličnosti između dve agresije?

U čemu su razlike?

Može li se ona Tolstojeva rečenica s početka „Ane Karenjine“ preformulisati- možda u: Svaki mir i blagostanje liče jedni na druge, svaki rat i agresija nesreće su na svoj način?

Ako ništa, na našu sreću, nijedan grad u Srbiji 1999. nije ličio na Mariupolj ovih dana.

Možda je to dovoljan razlog da Srbija pokaže više solidarnosti s Ukrajinom, čak i po cenu da malo naljuti Rusiju?

Koja je, posredstvom svog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, silno ishvalila „pametni izbor“ Srbije, izrazila uvažavanje i poštovanje i najavila mogućnost da Beograd bude domaćin pregovora Moskve i Kijeva.

Godilo bi to sigurno našim vlastima, samo što ne deluje baš realno.

A i ne ide s proklamovanom politikom „skrivanja ispod kamena“.