Bosanci i Hercegovci će se u jednom složiti – burek nikako ne može da bude sa sirom. To je sirnica, a burek mora da bude s mesom. Bosanci i Hercegovci bi se verovatno složili i u odgovoru na pitanje kakav je njihov život u BiH – težak, a država komplikovana i nefunkcionalna.
Možda bi se složili i u oceni tek održanih izbora – desilo se svašta, a u suštini ništa. Kao i pred svake izbore, neki su se nadali promenama, drugi su bili ubeđeni da nikakvih promena neće biti. Obe strane su, čini se, u pravu. Promena ima, ali i nema. Na prvi pogled to se čini nemogućim, ali ništa nije nemoguće kada je BiH u pitanju.
U ovoj zemlji rastrzanoj nacionalizmima, u najvažnijem državnom telu Predsedništvu će sedeti tri predstavnika socijaldemokratskih stranaka: Denis Bećirović, ispred Bošnjaka, Željka Cvijanović u ime Srba i Željko Komšić, predstavnik Hrvata. Malo li je to za BiH? NJihove stranke – Socijaldemokratska partija, Stranka nezavisnih socijaldemokrata i Demokratski front, bar na papiru su socijaldemokratske i to bi moglo da znači da će socijalnim i pitanjima standarda građana posvetiti veću pažnju nego nacionalnim i nacionalističkim temama.
U to je teško poverovati. U slučaju SNSD papir očigledno trpi svašta, te je ta stranka socijaldemokratska koliko je i Dačićev SPS socijalistički. Bećirović i Komšić su borci za jedinstvenu i građansku BiH, a Cvijanović kopija svog lidera Milorada Dodika. Rado bi videla raspad BiH i RS kao deo Srbije, te će u Predsedništvu sigurno i naredne godine biti interesantne.
Iako je u izbornoj noći opozicija proglasila pobedu Jelene Trivić (Partija demokratskog progresa) nad Miloradom Dodikom za mesto predsednika entiteta RS, to ne pokazuju podaci Centralne izborne komisije.
Ukoliko preliminarni rezultati izdrže brojne pritužbe, Dodik će se vratiti na raniju funkciju predsednika RS. Izborne bombe znači, na žalost, nije bilo. Dodik je ponovo pokazao da je vodeći politički predstavnik Srba u BiH, ali nije mu bilo lako.
Razlika od 25-30 hiljada glasova nije toliko ubedljiva, a tokom predizborne kampanje dobio je jasnu podršku Rusije i Mađarske, Putina i Orbana, ali ne i Srbije i Vučića. Orban mu je već i čestitao na pobedi, mada još nema zvaničnih rezultata.
Čini se da je u ovdašnjim medijima opozicije RS bilo više nego ranije, dan-dva pre izbora pojavila se vest da je Dodik kupio hotel u Beogradu za 30 miliona evra, a Vučić ga nije direktno podržao.
Da li je to nagoveštaj mogućih „smetnji na vezama“?
Na izborima za parlament BiH ista meta – isto odstojanje. SDA i SNSD osvojile su najviše glasova. Preliminarni podaci pokazuju da je u Federaciji BiH SDA prva, druga je koalicija oko HDZ-a BiH, ali i da u ovom entitetu ipak postoji opozicija koja dobija respektabilan broj glasova.
U RS je slika, čini mi se, nešto tmurnija. SNSD je dobio 42 odsto, a opozicija iako je očekivala promene dobila je izgleda manje glasova nego na izborima 2018. godine.
Ispada da je najznačajnija vest to što je lider SDA Bakir Izetbegović izgubio od opozicionara Bećirovića izbore za bošnjačkog člana Predsedništva. Malo li je to za BiH? „Ako vam je dobro onda ništa“, čuvena je špica Peščanika, koja se može primeniti i praktično. Ako birači u Srbiji i BiH glasaju za iste političare i stranke godinama, onda im je dobro i zadovoljni su.
Ko smo mi da im zadovoljstvo kvarimo? „Izdajice“, „strani plaćenici“ ili samo ljudi koji veruju da ovi prostori zaslužuju bolje? Veliki broj apstinenata i u BiH i Srbiji pokazuje ipak da građanima nije dobro, ali su izgubili nadu da nešto izborima mogu da promene.
A na tome bi trebalo da poradi opozicija. Ako je ima. Ovde u Srbiji i preko Drine u BiH.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.