Atentati

„Metodi koji su korišćeni da ga ubiju su razni, ali svi su propali – snajperisti, eksploziv u njegovim cipelama, otrov ubrizgan u cigaru, do male eksplozivne naprave u bejzbol loptici, između ostalog“, objavio je sajt cubadebate. Kastro je nedavno proslavio 90. rođendan, a mnogi koji su pokušavali da ga smaknu odavno su umrli. Valja prirodnom smrću.

Ovdašnji Kastro, vođa revolucije, države i naroda, Josip Broz Tito značajno je zaostajao za kubanskim drugom. Na njega je pokušano tek 20-60 atentata. Broj zavisi od toga ko broji i izvora na koje se poziva. Preživeo ih sve i umro u 88. godini. Staljin je navodno 22 puta pokušao da ubije Tita. Legenda kaže da su atentati prestali tek kada je Broz Staljinu poslao poruku: „Prestani da šalješ ubice koji će me likvidirati. Ukoliko to ne uradiš, poslaću ja jednog za Moskvu. I neće mi trebati drugi“. Navodno najpoznatiji pokušaj ubistva Tita desio se još 1947. godine, kada su već počele da se naziru nesuglasice između njih dvojice.

Prema knjizi „Brozovi strahovi“ generala Milana Žeželja, maršal je tada imao napad slepog creva i morao na operaciju. Jedna soba rezidencije pretvorena je u operacionu salu, sa potrebnim domaćim lekarima i medicinskim osobljem, ali su se iznenada pojavili ruski specijalisti, s porukom da ih je lično Staljin poslao da pomognu. Operaciju su izvršili Rusi, ali Titu posle toga nije bilo dobro. Rana se zagnojila, pa se pretpostavilo da su medicinski instrumenti kojima je operisan bili „zatrovani“. Ruski lekari su se čudno ponašali i svima bili sumnjivi. Lečenje su preuzeli domaći lekari, maršal izlečen, a ruski lekari u Moskvu su vraćeni navodno u mrtvačkim kovčezima.

„Taj Tito će nestati čim maknem malim prstom“, rekao je 1948. Staljin. Prema knjizi nekadašnjeg agenta NKVD Vasilija Mitrohina i britanskog pisca Kristofera Endrjua „Mitrohinov arhiv“, čije je delove objavio nedeljnik Vreme pre dosta godina, za likvidaciju Broza bio je zadužen Josif Romualdovič „Maks“, jedan od najpoznatijih ubica NKVD. NJegova biografija izuzetno je zanimljiva, a pedesetih godina postao je ambasador Kostarike u Rimu i posetio Jugoslaviju. Uspostavio je kontakte i početkom februara 1953. predložio više načina ubistva Tita. Imao je bar dva maštovita predloga. Jedan je – smrtonosna doza bakterije plućne kuge koju bi ubrizgao sprejom sakrivenim u odeći koju će nositi na audijenciji kod Tita. Drugi – da pokloni Titu kutiju za nakit koja bi, kad se otvori, ispustila smrtonosnu dozu otrovnog gasa. Staljin 1. marta uveče dobija izveštaj da „Maks“ još nije uspeo da pokuša atentat na Tita, ali da je uspostavio kontakte sa nekim ljudima bliskim jugoslovenskom lideru. Izveštaj je možda poslednje što je Staljin pročitao, oko ponoći, jer ga je u ranim satima 2. marta pogodio moždani udar, od koga je umro posle tri dana.

Nažalost, na našim prostorima je bilo i uspešnih atentata. Najpoznatiji u moderno doba je bio 12. marta 2003. kada je ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić. To je dodatni razlog da službe bezbednosti ozbiljno ispitaju svaki i najmanji nagoveštaj ugrožavanja života lidera ove zemlje. Moraju da čuvaju premijera, predsednika i ostale zvaničnike ne samo zato što su građani Srbije već i njeni predvodnici. Zato bi trebalo da dobijemo odgovore na pitanje otkud zolja i ostalo oružje u Jajincima? Da li je to opomena za premijera? Planiran atentat? Ili je neko „zaboravio“ ili „slučajno“ ostavio oružje baš na tom mestu? Ministar policije Nebojša Stefanović poslednju mogućnost isključuje. Znači, nešto je ozbiljno. Neće biti dobro ako ne saznamo šta i ukoliko se ceo slučaj pretvori u medijsko-politikansko zamajavanje.