AV protiv „probuđenih“

„Neverovatno sa koliko laži i licemerja velike sile rade protiv malih zemalja“, izgovorio je predsednik, koji kada se sretne sa predstavnicima velikih ne pokazuje toliku hrabrost. Štaviše. NJegov prošlogodišnji govor u UN, od njemu bliskih medija i političara, nazivan je najbolji, najmoćniji, najslušaniji, najčitaniji… Ma Solomon tako mudro govorio nije. Ciceron – ni prići predsedniku Srbije.

Prošle godine društvo u NJujorku mu je bio tadašnji ministar inostranih poslova Ivica Dačić, koji je ocenio da je to najbolji govor nekog srpskog predsednika u UN. Koliko mi se čini, od srpskih predsednika samo su se Tomislav Nikolić i Boris Tadić obraćali UN, pa konkurencija i nije neka.

U vreme osnivanja UN, Srbija nije bila samostalna, već deo Jugoslavije koju je predstavljao Josip Broz, čiji ugled u svetu niko sa ovih prostora nije dostigao.

Čekam da vidim kako će sadašnji Vučićev pratilac, ministar spoljnih poslova Marko Đurić pohvaliti govor predsednika. Da li će divljenjem nadmašiti Dačića?

Ne sumnjam da će i ovogodišnji nastup predsednika u UN postići cilj – njegovi mediji i saborci ubeđivaće domaću javnost kako je Vučić bio najbolji, najjači, najslušaniji, sve u cilju negovanja kulta ličnosti. Nažalost, UN su davno postale pozornica u kojoj se ništa ne odlučuje, već drže političke predstave, pa će se naš „glumac“ tamo odlično snaći.

Jedino što me začudilo je što je, u prvom govoru, uoči Generalne skupštine, napao „woke“ pokret. Najavio je da će se „tradicionalna Srbija“ boriti protiv „woke“ pokreta, koji, smatra predsednik, negira porodične vrednosti.

Koliko razumem „woke“ nije nikakav institucionalizovan pokret niti organizacija, već je reč o različitim vidovima protesta koji su se javili pre svega u SAD i Zapadu. Termin „woke“ (vouk) „probuđen“, dolazi iz afroameričkog slenga i koristi se za označavanje borbe protiv društvene nepravde, siromaštva, rasizma, za prava žena, homoseksualaca i tome slično.

„Black lives matter“, „Me too“ su posebno uticali na jačanje pokreta koji nesumnjivo ima pozitivne tendencije, ali i neke negativne. Iako se bore za jednakost i poštovanje, nisu baš preterano poštovanje pokazivali prema neistomišljenicima, a često su sami bili i tužioci i sudije. Uništili su tako karijeru i život jednog Kevina Spejsija, koga je sud oslobodio krivice da je seksualno zlostavljao maloletnika.

Dastin Hofman je bio omrznut, izopšten i morao je da se izvinjava ne zbog uvreda i uznemiravanja već šala koje je sedamdesetih pričao na snimanju nekog filma, a koje su pripadnice „woke“ pokreta ocenile kao uvredljive.

Svake dobre ideje su imale skretanja i preterivanja, pa tako i ovaj pokret, ali zar to nije slučaj sa skoro svime? Tradicionalne vrednosti su super, ali i one imaju naličje. Neki tradiciju tumače kao držanje žena u pokornosti, diskriminaciju homoseksualaca, a bogme su brojni i slučajevi da sama oličenja tradicije, verska lica, seksualno zlostavljaju maloletnike.

Kako je onda tradicija super, a „woke“ ne valja? Zašto je Vučiću „woke“ uopšte pao na pamet? Da pokaže svoje znanje?

Podsetio me svojim govorom na suprugu najvećeg tenisera današnjice Novaka Đokovića Jelenu, koja je nedavno izjavila da Srbija i region još uvek odolevaju trendovima koje nam Zapad nameće. Dok sedi na terasi vile u Monte Karlu, pijucka neko zdravo piće, gleda u Azurnu obalu, sigurno se „jede“ šta radi na mrskom, trulom i nemoralnom Zapadu… Ali nikako da se spakuje i dođe na svetli Istok.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.