Balkanski izazovi

Istog dana je u Ankari ubijen ruski ambasador. Ova godina je počela takođe terorističkim napadom u Turskoj i to u samoj novogodišnjoj noći. Već prvih sati 2017. u Istanbulu je na dočeku u noćnom klubu Reina ubijeno 39 ljudi. Usledili su napadi u Somaliji i Iraku. U prva tri dana 2017. nije bilo dana bez terorističkog napada, što nam nagoveštava da će ova godina možda biti i gora od prethodne, ukoliko naravno ne dođe do nekog dramatičnog obrta. Uspostavljanja mira u Siriji i ostatku Bliskog istoka, na primer. Kako je izgled za to minimalan, Evropa i svet očigledno treba da se spreme za lošiju varijantu.

Šta se u Srbiji dešava tim povodom? Pa kod nas je, gle čuda i terorizam postao deo političkog prepucavanja. Bivši ministar inostranih, kandidat za generalnog sekretara UN i verovatno za predsednika Srbije Vuk Jeremić tvitnuo je: „Stravičan teroristički napad u Istanbulu – molimo se za duše nastradalih. Pitanje je trenutka kada će se nešto slično desiti i u Srbiji“. Usledilo je sablažnjavanje dela javnosti i tumačenje da Jeremić „priziva“ terorističke napade u Srbiji. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je Jeremiću odgovorio tvitom: „Ukoliko imate neka saznanja na ovu temu, podelite ih sa nadležnim organima kako bismo to ispitali.“ Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin se držao klasičnog načina komunikacije i u izjavi za medije istakao da teroristički napadi mogu da se dese danas ili sutra u bilo kojoj zemlji na svetu, bilo kada i bilo gde.

– Nemojte od toga da pravimo predizbornu kampanju, nemojmo da uvodimo nervozu i paniku u javnost, nemojmo da to bude tema naše predizborne kampanje. Ima toliko tema na koje možemo da utičemo i o kojima možemo da govorimo, poručio je Vulin. Mudro zbori Vulin. Terorizam je zaista previše ozbiljna pretnja da bi se na njoj skupljali jevtini politički poeni. Ali, da li je to smisao Jeremićeve izjave? Jeremić, za koga neki smatraju da može da bude „novi Koštunica“, u šta drugi debelo sumnjaju, objasnio je svoj stav kroz još dva tvita. „Srbiji je potrebna nova vojna doktrina i strateška dokumenta vezi sa odbranom i bezbednošću, koji bi uzeli u obzir nove pretnje i trendove.“ „Ko misli da će Balkan zaobići posledice ubrzane radikalizacije Bliskog istoka, na žalost greši. Krajnje je vreme za bezbednosnu reviziju.“

Kao most između Bliskog istoka i EU, Balkan je već postao „kolateralna žrtva“ izbegličke krize i ne treba isključiti mogućnost da bude i meta terorista. Da li je Srbija posebno ranjiva? Na prvi pogled ne bi trebalo. Ne učestvuje u ratovima na Bliskom istoku, koliko god da se nekima činilo da se Sunce okreće oko Srbije, ipak smo nevažni i mali, a poznato je da je efekat terorističkog napada veći kad, daleko bilo, „pukne“ u Parizu, Istanbulu ili Londonu nego u nekoj „zabiti“. Moguću opasnost predstavlja povratak sa sirijskog ratišta bivših boraca ISIL, ali njih bezbedonosne službe, tvrde, drže „pod kontrolom“.

Razloga za oprez i povećan stepen bezbednosti svakako ima, ali ne i za strah i paniku. Posebno ne za širenje mržnje prema pripadnicima „određenih“ religija i naroda, kao i napade na izbeglice i azilante, što je postala praksa u delu Starog kontinenta, koji po tome sve više liči na Balkan, bar onu ružnu predstavu koju „fina i tolerantna“ Evropa ima o nama. Počeli su i da nas nadmašuju. U Češkoj će tako izgleda dozvoliti građanima da „preventivno pucaju“ na sumnjive „teroriste“. Čemu onda država?