Bauk islamofobije

Netrpeljivost većeg dela zapadne javnosti prema islamu i muslimanima probuđena je nakon terorističkih napada u SAD. Mogu da razumem strah od Al kaide, ali povezivati islam i terorizam je pogrešno i opasno. To što je Osama bin Laden musliman i zloupotrebljava islam, ne opravdava manir nekih zapadnih političara da za terorizam i mnoge druge probleme optužuju muslimansku religiju. Zamislite da mi muslimani uzvratimo istom merom pa Irak, Avganistan, Palestinu…počnemo da posmatramo i kroz versku prizmu? Ne bi bilo u redu, ali kad mogu drugi… Al kaida nije ni prva ni poslednja teroristička organizacija koja zloupotrebljava religiju. Konflikt u Severnoj Irskoj je takođe imao versku pozadinu. Zašto niko nije povezivao terorizam IRE ili unionista sa katoličkom i protestanskom religijom? Ili crtao Isusa i Martina Lutera sa bombom i automatskom puškom?

Islamofobija se povezuje i sa ekonomskom krizom. Kad je teško, najlakše je kriviti one koji su drugačiji po bilo kom osnovu veri, rasi, naciji…Pošto se trudim da u svemu nađem i nešto dobro, eto prilike. Kad uporedim ksenofobiju islamofoba razvijene, zapadne Evrope, shvatim da su naši „junaci devedesetih“ mačji kašalj u poređenju sa silnim „Šešeljima“ iz evropskih sokaka. Originalni Šešelj oličenje je multikulturalnosti u poređenju sa holandskom kopijom, blajhanim plavušanom Gerdom Vildersom. Postoji „sitnija“ razlika, tamo imaju sistem koji ih drži pod kontrolom. Za sada.

Gde smo mi? Čini mi se da su u Srbiji, ako poredimo kroz šta smo prošli devedesetih, međunacionalni i međuverski odnosi, generalno veoma dobri. Ima i kod nas islamofobije, ali sa domaćim šmekom, te na muslimane, posebno Bošnjake, neki i dalje gledaju kao na „izdajice“ koji su „prodali veru za večeru“. Pošto su moji Bošnjaci najbrojniji pripadnici islamske vere u Srbiji, naravno ne računajući Kosovo i kosovske Albance, posebno je bitan odnos Beograda prema bošnjačkom narodu. Tu ima grešaka. Primer su i skandalozna dešavanja oko izbora za bošnjački nacionalni savet. Nelogičnim i nezakonitim potezima Srbija je uspela da napravi prvorazredni politički problem. Pominju se falsifikovane prijave birača, dva člana Bošnjačkog preporoda, liste bliske Ljajićevoj SDP, tvrde da je neko falsifikovao njihove ostavke kako bi sprečio muftiju Muamera Zukorlića da, uz njihovu podršku, formira savet. Rešenje se, nakon nedavnog sastanka predstavnika tri liste, nazire, ali se čeka mišljenje Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije. Iz člana 98 Zakona o nacionalnim savetima jasno se zaključuje da se mandati raspodeljuju listama po redosledu prijavljenih kandidata, te ne znam šta ima da tumače? Važnije je šta će pravosudni organi reći o navodno falsifikovanim ostavkama članova Bošnjačkog preporoda.

Posebna je priča odnos prema Islamskoj zajednici. Pošto ponešto znam o istoriji islamske zajednice, molim „nadležne“ da prestanu sa smešnom pričom o 142 godine IZS. Islamska zajednica na nivou Republike Srbije nije postojala („papirnate“ registracije ne priznajem) do pre tri godine kada je država registrovala dve. IZS predvodi reis Adem Zilkić, država različitim načinima pokušava da nametne kao jedinu, ali većina muslimana, ne samo Bošnjaka, preferira drugu, IZ u Srbiji koju predvodi muftija Zukorlić. Ko tvrdi suprotno, nek se prošeta malo van Dorćola, ako je moguće po sandžačkim zabitima i videće koju IZ podržavaju muslimani. Uostalom, na poslednjim izborima, DS je kod Zukorlića tražila podršku za glasove muslimana, a ne Zilkića. Zanimljivo je da lider SDA Sulejman Ugljanin proziva državu povodom odnosa prema IZ, mada njega mnogi u Sandžaku krive za tu podelu. Krive ga za još ponešto, ali u poslednjim obraćanjima javnosti Ugljanin krivi vladu zbog lošeg stanja u Sandžaku i „vrlo niskog nivoa prava“ Bošnjaka. Ipak, ne pada mu na pamet da iz vlade izađe, a to što se „raspričao“, poziva na jedinstvo, pokazuje da se izbori bliže, pa promenjenim rečnikom, zalaganjem za autonomiju pokušava da zaigra na „Zukorlićevu kartu“. Razlika je samo u tome što je Ugljanin ministar, pa mu ne priliči da „pljuje u bunar iz kog vodu pije“.