"Berlin plus"

Ankara je ponuđeno odbila. Ili punopravno članstvo ili ništa. Od tada su se, zbog više razloga, odnosi Ankare i članica EU toliko pogoršali da Turska verovatno ni na „privilegovano partnerstvo“ ne može više da računa, a nemački zvaničnici su proteklih nedelja drugim kandidatima za članstvo, zemljama Zapadnog Balkana, ponovo ponudili nešto što nije punopravno članstvo, a ni privilegovano partnerstvo već program popularno nazvan „Berlin plus“ ili novi „Maršalov plan“.

Nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel nedavno je predstavio program koji bi zemljama Zapadnog Balkana, znači i Srbiji, trebalo da pomogne najpre ekonomski. Predlaže formiranje fonda za finansiranje pre svega infrastrukturnih projekata u regionu, pored ostalih, autoputeva Niš – Tirana, preko Kosova, kao i Beograd – Sarajevo. Sredstva, za koja neki mediji tvrde da će iznositi oko dve milijarde evra, trebalo bi da obezbede članice EU, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu i Evropskog ekonomskog prostora. Inicijativa Berlina temelji se na više logičnih ideja. EU je očigledno umorna od proširenja, imaju dovoljno problema sa aktuelnim članicama, te im prijem problematičnih balkanskih zemalja sigurno nije među prioritetima. Ruku na srce, zemlje Zapadnog Balkana i ne ispunjavaju kriterijume za članstvo, ali ne ispunjavaju ih ni pojedine članice EU. Umor i zasićenost dugotrajnim procesom evrointegracije, doveo je do političke nestabilnosti, jačanja i oživljavanja nacionalističkih ideja i velikodržavnih projekata u pojedinim balkanskim zemljama. Ne treba zanemariti ni uticaj Rusije, čijim ambicijama idu na ruku problemi EU i zastoj u evro integracijama Zapadnog Balkana.

Detalji plana „Berlin plus“ se još ne naziru, pa se i zvaničnici država Zapadnog Balkana uzdržavaju od komentara. Predsednik nemačkog Bundestaga Norbert Lamert stiže u posetu Beogradu pa ćemo možda od njega detaljnije čuti šta Berlin predlaže. Vršilac dužnosti premijera Ivica Dačić ocenio je da ovaj nemački plan ne sme da postane izgovor za EU da Srbiju „ostavi u čekaonici“. „Bez jasne perspektive, ali i konkretne ekonomske koristi, teško da će zemlje regiona ostati na evropskom putu i sačuvati stabilnost“, upozorio je Dačić.

Skepsa je očito primetna, ali zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbija, nemaju luksuz da odbiju ponudu. Ako je uopšte dobiju, pošto se za sada ne zna da li će ostale članice EU podržati inicijativu Berlina, pogotovo da li će „odrešiti kesu“. Da li će nam „Berlin plus“ biti uteha za članstvo u EU? Razlike između Turske i Zapadnog Balkana su prevelike da bi nam se ponovio turski slučaj, ali, realno želimo li mi da postanemo deo EU? Mogu li naši političari da prihvate evropska pravila?

Sudeći po izjavama, ministar Gabrijel je izgleda interesantan. „U Srbiji, velika većina stanovništva još uvek veruje da im Rusija pruža najveću finansijsku pomoć. Ne razumem na primer zašto nekoga na putu od aerodroma ka centru Beograda pozdravlja veliki bilbord posvećen rusko-srpskom prijateljstvu, dok su žute i plave zastave EU potpuno nevidljive“, rekao je nedavno u Berlinu. Još je interesantniji drugi slučaj. Neonacisti su prošlog leta vređali Gabrijela. „Tvoj otac je voleo svoju zemlju. A šta ti radiš? Ti je uništavaš“, dovikivali su neonacisti Gabrijelu u gradu Zalcgiter, a on im je pokazao srednji prst. Javnost se podelila. Jedni su ga razumeli, drugi kritikovali. Ministar da pokazuje srednji prst?! Strašno?! „Napravio sam samo jednu grešku – nisam koristio obe ruke“, odgovorio je Gabrijel. Vrlo poučno za ovdašnje revizioniste.