Američka TV mreža HBO za sledeću godinu najavljuje nastavak popularnih postapokaliptičnih serija, drugu sezonu „Poslednjih od nas“ i šestu, finalnu, „Sluškinjine priče“. Biće to uživanje za ljubitelje TV serija, u koje spadam. U praćenje „Poslednjih od nas“, sam se kasnije uključila, ali mi se dopala, a „Sluškinjinu priču“, roman Margaret Atvud, najpre sam pročitala, onda gledala seriju više puta nego „Otpisane“ i „Bolji život“.
Podsećanja radi, „Poslednji od nas“ prati priču DŽoela, koji ima zadatak da odvede tinejdžerku Eli preko SAD, uništenih nakon pandemije gljivične infekcije koja ljude pretvara u neku vrstu zombija. Glumci Pedro Paskal i Bela Remzi su fantastični, kao i Elizabet Mos, glavna junakinja „Sluškinjine priče“, koja predstavlja distropijsko viđenje SAD nakon drugog građanskog rata u kome su pobedile ekstremno konzervativne i religiozne snage koje stvaraju državu Gilead, američku verziju talibanskog sistema. Život je ponekad zanimljiviji od filmova i serija, a čini se da živimo u važnom istorijskom periodu.
Razni događaji, posebno odluka odlazećeg predsednika SAD Bajdena da Kijevu dozvoli upotrebu američkih raketa dugog dometa u napadima na Rusiju, mnoge je uplašila da se bliži treći svetski rat i apokalipsa slična pomenutim serijama. U takva predviđanja ne verujem, ali vest da se čak i uređene, mirne, bogate skandinavske zemlje spremaju za mogući oružani sukob ili krizu izazvanu klimatskim promenama, malo žacne.
Ako se, po raznim analizama, najpoželjnije i zemlje u kojima se najbolje živi, spremaju za najgore, čemu mi u jadnim, neuređenim da se nadamo. Kako javlja BBC, milioni Šveđana od ponedeljka dobijaju uputstva kako da se pripreme za mogući rat ili sličnom krizom. Slične brošure su već podeljene u Norveškoj, Danska to letos učinila, a Finska šalje onlajn.
„Ako dođe do rata ili krize“ uputstvo je koje švedska vlada objavljuje od Drugog svetskog rata, ažurirano pre šest godina, a novo izdanje je duplo povećano. „Ako Švedsku napadne druga zemlja, nikada nećemo odustati.
Lažne su sve informacije o tome da će otpor prestati“, piše u uputstvu koje Šveđanima preporučuje da imaju zalihe hrane i vode za 72 sata. Norvežane vlada poziva da spreme zalihe za sedam dana u slučaju rata, pretnje, ekstremnih vremenskih uslova, elementarne nepogode.
Građanima se savetuje da se obezbede dugotrajnim namirnicama. U domaćinstvima treba da imaju zalihu lekova i obavezno tablete joda u slučaju nuklearnog akcidenta. Finci se pozivaju da se pripreme na život bez struje, a na njihovom spisku obaveznih potrepština su takođe tablete joda, hrana i sprave za skladištenje električne energije.
Kuda ide ovaj svet ako se Skandinavci spremaju za mogući rat? A mi? Iz daleka posmatramo, analiziramo, navijamo, uz ubeđenje da će nas ovaj sukob, ako do njega dođe, zaobići. Naravno, većina prognozira i nada se da će u eventualnom sukobu Zapad izgubiti, a Rusi pobediti. Da će Istok, Kina i Indija, dugoročno preuzeti dominaciju verujem i ja, ali ne za mog života. U treći svetski rat ne verujem, ali Bliski istok, Ukrajina, Sudan su skoro kao globalni sukob.
A mi? Svetski rat nam nije potreban, uspešno sami sebe uništavamo. A ja sam platila račun za struju, jer izvršitelji mogu da budu gori od okupatora.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.