Blažena tišina

Nedelja je radni dan u Dubaiju, a bio je i početak škole. Da li zbog prvog školskog dana ili rane posete, tek šeik Muhamed u Odeljenju za ekonomski razvoj nije zatekao nijednog službenika. Kancelarije velike, fino uređene, moderni kompjuteri, portreti članova vladarske porodice… Samo zaposlenih nema.

Šeta šeik kancelarijom, okreće neke beležnice. Ne progovara. Dovoljno je što je njegova pratnja snimila i na internet stavila snimak. Kratak, 14 sekundi. Kancelarije su sutra sigurno bile pune. Mada dotični šeik Muhamed nije onaj „naš“ („Naš“ je šeik Muhamed bin Zajed, vladar Abu Dabija), verujem da bi se premijeru Aleksandru Vučiću snimak dopao. Možda slično i sam primeni i krene u inspekcije. Nije to šeikova specijalnost. Slično mnogi praktikuju. Kod nas je ministarka Zorana Mihajlović nekoliko puta nenajavljeno obilazila gradilišta, ali nikada nije bilo nekih efekta. Ministarka poseti, konstatuje da nema radnika i nikom ništa. Dubai je, javlja mi se, sigurno efikasniji.

Bilo bi baš lepo kada bi ministri Vlade Srbije počeli ozbiljnije da rade svoj posao i krenuli u slične inspekcije. Ali bez kamera. Zamislite Stefanovića u policiji Niša u osam ujutru. Ispituje ima li redova za dokumenta, da li je bilo neke nove pucnjave ili bombe? Ili ode do Novog Beograda da proveri kako to policija koja, kako nam je vežba „Drina 2016“ pokazala, može da se nosi sa svim mogućim teroristima, 18 sati ne može da uhapsi osumnjičenog u novobeogradskom soliteru? Vulin da proveri kako radi socijalna služba Vlasotinaca ili Lebana, na primer. Dačić ne mora van svoje kancelarije. Dovoljno je da samo prekontroliše spisak novozaposlenih.

Ali, zašto raditi svoj posao kad su tu susedi, Hrvatska i BiH koji, dokazano je, od silne ljubomore, samo smišljaju kako da napakoste Srbiji? Šire mržnju i nestabilnost, a Srbija, koja je za mir i stabilnost, samo ćuti i trpi. „Kao predsednik vlade spreman sam da prihvatim političke udarce i da prećutim najteže uvrede“, poručio je Vučić posle sastanka sa ambasadorima akreditovanim u Beogradu. Može on da nastavi da ćuti. Tu su Dačić, Vulin, Stefanović. A kad oni, umesto njega, progovore… I da su samo Hrvatska i BiH problemi Srbije. Po medijima budući potpredsednik Vlade Srbije Nenad Popović u pismu premijeru Vučiću tvrdi da u Crnoj Gori zatiru srpstvo, traži hitne akcije jer su Srbi ugroženi u svim delovima bivše Jugoslavije. Da li je Srbima u Srbiji dobro?

Da li je region zaista u krizi ili su se političari u raznim delovima bivše zajedničke države vratili starom, dobrom nacionalizmu? Da li su nacionalizam ikada i napuštali? Hoće li građani, Srbi, Hrvati, Bošnjaci i ostali, ponoviti greške iz devedesetih i nasesti na huškačku propagandu? Dovoljno je da se sete da su mnogi političari, pre svega kod nas u Srbiji, ali i u susedstvu, koji danas huškaju, na istom mestu bili i devedesetih. Neki su i pucali. U međuvremenu je njihova imovinska karta značajno bogatija, a vaša? Ko posle takvog iskustva nasedne na nacionalističku i huškačku propagandu, ništa bolje nije zaslužio. I pomoći mu ne mogu ni EU ni oba šeika Muhameda.

Desilo se i nešto dobro. Ministar Dačić je najavio da će zaćutati. „Mi ćemo ćutati. Mi ćemo da oćutimo. Evo i ja ću da zaćutim“, izjavio je RTS-u. Još da to ostvari, da ga slede Vulin i Stefanović i da blažena tišina zavlada. Bar do početka predsedničke kampanje.