„Što manje znaš manje patiš“, govorila je Grozda, nekadašnja profesorka istorije u Zemunskoj gimnaziji, koju citiram po drugi put na ovoj strani. Zaslužila je to Grozda, strah i trepet ove ugledne obrazovne ustanove. Ako se može verovati istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava, građani Srbije ne pate previše. Tačnije, sigurno pate zbog bede i nemaštine, ali im znanje nije nikakav izvor duševnih boli. Istraživanja ove vrste uvek su mač sa dve oštrice, ali, ukoliko su kvalitetno urađena daju zanimljivu sliku, koja ume da razveseli, ali i zabrine.

Koliko samo građani ove zemlje uživaju kad čitaju da značajan procenat Amerikanaca ne ume da na karti sveta pokaže svoju veliku i moćnu zemlju. Jedno istraživanje u SAD je pokazalo da većina ne zna kada je bio vijetnamski rat, a samo 46 odsto ispitanika je znalo da je Sudan zemlja u Africi. Svaki peti je smatrao da je reč o azijskoj državi, a 10 odsto je verovalo da je Sudan u Evropi. Čak 30 odsto je na pitanje koliko ljudi živi u SAD odgovorilo između jedne i dve milijarde. Strašno kakve su neznalice ti Amerikanci, zar ne? Ali, sila su.

Šta pokazuje istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava u kome je učestvovalo 1.086 punoletnih građana Srbije, nazvano „Novosti iz prošlosti – Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije“? I građani ove zemlje su prilične neznalice, a nismo nikakva sila. Štaviše. Čak 68 odsto ispitanika veruje u istorijsku superiornost srpskog u odnosu na druge balkanske narode, 39 odsto veruje da su Srbi oduvek živeli na Balkanu, 29 odsto da su svakako pre Hrvata došli na ove prostore. Da su Solun i Beograd bili u sastavu Dušanovog carstva pogrešno misli 63 odsto, 55 odsto je u zabludi da je Niš bio deo Srbije u vreme Miloša Obrenovića, 45 odsto veruje da je Dubrovnik tokom istorije bio u sastavu srpske države. Srbi su kao veliki nacionalisti i vernici, ali samo 20,5 odsto ispitanika zna da je kralj Stefan Prvovenčani krunu dobio od pape, a na pitanje ko su najznačajnije svetske ličnosti Isus Hrist je dobio zanemarljivih pet odsto. Ubedljivo najviše, 21 odsto dobio je Nikola Tesla, drugoplasirani je ni manje ni više no Josip Broz, a trećeplasirani Adolf Hitler sa osam odsto. Džabe potraga za grobom i prekrajanje istorije, Draže nema na ovom spisku.

Čak 70 odsto ispitanika misli da je Srbija uvek vodila samo oslobodilačke ratove, 51 odsto veruje da je u svim ratovima koje je vodila u poslednjih 200 godina bila pobednik. Ključnu ulogu u raspadu Jugoslavije 35 odsto ispitanika dodeljuje međunarodnoj zajednici. Kada se imenuju pojedinačni narodi, Hrvati su bez premca sa 70 odsto. Da su Slovenci glavni razbijači zajedničke države smatra čak 33 odsto ispitanika, 12 odsto veruje da su to Bošnjaci, a po devet odsto su dobili Srbi i Amerikanci. Očekivano, ni o događajima iz ratnih devedesetih ispitanici nisu pokazali posebno znanje, ali o tim nesrećama većina i ne želi išta da zna. Više od polovine ispitanika ne zna ko je bombardovao Dubrovnik, samo 12,8 odsto zna da je opsada Sarajeva trajala duže od tri godine, a čak petina tvrdi da Sarajevo uopšte nije bilo pod opsadom.

Ne treba se previše čuditi ovakvim rezultatima, koji su pokazatelj neznanja i nacionalne mitomanije. Da li bi rezultati bili značajno drugačiji da su ispitivani građani drugih zemalja i pripadnici ostalih naroda iz našeg okruženja? Verovatno ne bi. Bez uvrede, ali svi mi: Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Makedonci, Crnogorci, Bugari, Albanci i ostali „mali“ smo narodi, a mnogo bismo voleli da smo najpametniji, najbolji, najlepši, najveći… Da su moji Bošnjaci odgovarali verovatno bi pokazali i veće nepoznavanje sopstvene istorije, percepcija devedesetih bi, s pravom, bila potpuno drugačija, a jedina bitnija razlika bi verujem bio odgovor na pitanje o najznačajnijoj svetskoj ličnosti. Prorok Muhamed je kod nas, ubeđena sam, neprikosnoven i prošao bi mnogo, mnogo bolje no Isus među Srbima. Da su Hrvati odgovarali na pitanje ko je prvi naselio Balkan, odgovor bi verovatno bio amebe pa mi, Hrvati. Šta bi tek Albanci rekli na to? Iliri pa amebe, verovatno.

Svi bi očigledno trebalo da se vratimo u školske klupe, ali em nema mesta, em štrajk traje, em je nastavni program pun rupa, pa niti znamo o svom narodu i državi niti o susednima, u kojima radije vidimo manje vredne ljude. Zašto? Pa zato što smo mi najpametniji, najlepši, najbolji…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari