Bojkot, naravno

Šokirali su ti rezultati oba ministra Bošnjaka ali i ostatak vlade, koja je, ne znam na osnovu čega, mislila da je Sandžak njihova sigurna biračka baza. Muftiji, koji je postao verovatno najomrznutija ličnost u beogradskim medijima i oštar kritičar vlade, izbori za BNV poslužili su da se nametne kao lider sandžačkih Bošnjaka iz prostog razloga – dva ministra Bošnjaka su ništa ili vrlo malo uradili za svoje sunarodnike. Kasniji potezi vlasti samo su ojačali muftijinu poziciju. Jačaju je i dalje.

Na konstitutivnoj sednici, 7. jula, BKZ muftije Zukorlića, uz podršku dva člana Bošnjačkog preporoda, obezbedio je većinu i formirao BNV. Pošto su sednicu bojkotovali članovi ostale dve liste nije bilo dve trećine većnika i država ga nije priznala. Onda su krenule besomučne optužbe, fol pregovori, dogovori, incidenti, Zukorlić zaoštrio retoriku… Dva člana BP koji su „prešli“ kod muftije podneli su krivične prijave protiv NN lica koje je Ministarstvu za ljudska i manjinska prava navodno predalo njihove falsifikovane ostavke. „Druga“ strana je odgovorila optužbama da je muftija „kupio“ dva člana BP. Izjasnile su se i nezavisne institucije. Poverenica za ravnopravnost Nevena Petrušić je ocenila da je u ovom procesu bilo kršenja prava Bošnjaka, zaštitnik građana Saša Janković je Ministarstvu za ljudska i manjinska prava uputio brojne zamerke, a poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić podneo krivične prijave protiv više osoba osumnjičenih za falsifikovanje biračkog spiska Bošnjaka. Ništa od toga ministra Čiplića nije dodirivalo. Kritike su njega činile jačim, pa nije ni zatražio dogovorenu sednicu Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije. Sada ponovo nama „specifičnim“ Bošnjacima objašnjava kako nas i naša prava štiti od „strašnog“ muftije.

Nacionalne savete smatram za nepotrebne institucije jer su neaktivne u svom poslu, zaštiti i očuvanju kulture, jezika, obrazovanja i informisanja manjina. Saveti su uglavnom postali institucije koje služe strankama nacionalnih manjina da dobiju pare iz budžeta i udome kadrove koje nisu „uvalili“ u neku republičku instituciju, a državi da pokaže kako se kao silno brine i štiti prava manjina. Navešću primer, država finansira jedne novine bošnjačke manjine u kojoj sam jednom, na prve tri strane izbrojala čak šest slika Sulejmana Ugljanina. Koje je moje bošnjačko pravo zaštićeno time? Šta dobijam ako bi takve novine sutra preuzeo muftija Zukorlić pa objavio takođe šest ili više svojih slika?

Dakle, da mene iko pita, nacionalni saveti ne bi postojali. Dovoljno bi bilo da država poštuje zakone kojim garantuje zaštitu prava manjina i da u postojeće državne organe uključi naše predstavnike. Ali, kad su već organizovali izbore, trebalo je da poštuju rezultate. Ako je muftija Zukorlić osvojio najviše glasova i obezbedio većinu, što jeste, to je trebalo i država da prizna, a ne da nizom vrlo sumnjivih poteza, kojim pokušava da „progura“ dva ministra Bošnjaka, izaziva krizu u Sandžaku. Jasno je šta će biti 17. aprila. Neka na izbore učestvuju i 44 klonirane liste, ubedljiva većina Bošnjaka će ih bojkotovati. Neki zato što će poslušati muftiju Zukorlića, drugi zato što im je dosta lakrdije od „izbora“ na kojima ti organizator, država, „namiguje“ za koga da glasaš. A ako ne glasaš za te, ponavljaće izbore dok njihovi ne „pobede“. Ne sumnjam da će zvanični rezultati biti drugačiji i da će se ponoviti referendum za Ustav Srbije. Ne znam nijednog sandžačkog Bošnjaka koji je glasao na referendumu, izuzev ministara, a zvanični podaci kazuju da smo masovno izašli i glasali „za“. Demokratski, kao izborne pobede Ben Alija u Tunisu. Šta će time dobiti Bošnjaci? Dva BNV, jedno „muftijino“, drugo „državno“. Srbija? Nove napetosti. Šta ću ja raditi 17. aprila? Nadam se da će vreme biti lepo i da ću prošetati. Izbori? Ne, hvala. Čekam parlamentarne, a onda i predsedničke.