„Bokeljski“ susret

O svemu su razgovarali, premijer i dopremijer Ivica Dačić i Aleksandar Vučić čak do pola tri-pola četiri. Ostali su posle svih da lepo u četiri oka sve potvrde. I postigli punu saglasnost o svemu. Prevremenih izbora neće biti. Aleksandar Vučić će da nastavi da hapsi, Dušan Bajatović će da pripazi koliko košta gas, a platforma za Kosovo je faktički pri kraju. Praktično se sama piše, evo za dan-dva će biti predočena javnosti Srbije, a pojedini ambasadori već su upoznati sa njenim osnovama.

Mediji i javnost od tada strepe. Ne od mogućeg kijametskog 21. decembra, već od platforme o Kosovu. Šta li u njoj piše? „Javlja mi se, javlja“, što bi rekao Ljubiša Trgovčević, da će i ova, kao sve prethodne deklaracije i platforme o Kosovu, imati dve osnovne stavke – potvrdiće da Srbija nikada i ni po koju cenu neće priznati nezavisnost „južne srpske pokrajne“, a za Srbe na severu će tražiti poseban status, autonomiju, entitet ili slično. Čemu onda ovolika drama? Zašto se uopšte piše nova platforma o Kosovu kada ni prethodni dokumenti apsolutno ništa nisu značili? Zar Srbija može išta da dobije usvajanjem ko zna koje po redu platforme ili deklaracije o Kosovu? O Kosovu se očigledno odlučuje u Briselu, a ne „Bokeljki“. Od bombardovanja NATO i Kumanovskog sporazuma manevarski prostor Beograda u slučaju Kosova je toliko uzak da bi bilo nepravedno išta očekivati od ove vlade. Ali, pre svake kritike zbog potpisanih i primenjenih sporazuma ili „izdaje“ treba razmisliti šta je ko uradio u „odbrani južne srpske pokrajne“ i da li je spreman išta danas da uradi?

Nedavno je novinar s Kosova Živojin Rakočević u gostovanju na Prvoj TV izjavio da je „glad u beogradskom stomaku jednak slobodi Srba na Kosovu“. Nije stigao da šire obrazloži tezu – da li prazniji stomak u Beogradu pomaže ili odmaže kosovskim Srbima, ali prilično sam ubeđena da kosovskim Srbima nije u interesu da zavise od ekonomske (ne)moći centra Srbije. Beogradu je dosta gladovanja, a poslednjih godina ne pokazuje dovoljno razumevanja ni za Šumadiju, a kamoli Kosovo. Pojedini mediji od „dobro obaveštenih izvora“ saznaju da je susret u „Bokeljki“ bio buran i mnogo interesantniji od zvanični izjava. „Koplja su se lomila“ i oko poslovanja javnih preduzeća, e to je već oblast u kojoj vlada može i treba nešto ozbiljno da uradi.