Bratska družba

Ima li vanzemaljaca i života van naše planete? Da li je postojala Atlantida, a ukoliko jeste zašto, kada i kako je nestala? Decenijama slušamo o čudovištu iz Lohnesa i Jetiju, da li su izmišljeni zabave radi i privlačenja turista ili možda postoje? Ko je bio DŽek Trbosek, a ko stoji iza ubistva Kenedija?

Spisak tajni i misterija je duži, a ovih dana bismo mogli da dodamo i jednu ovdašnju političku. Kako je hrvatski premijer Andrej Plenković postao, čini mi se, najomraženiji strani političar u Srbiji, a mađarskom predsedniku vlade Viktoru Orbanu toliko raste popularnost da se ponekad uplašim da će, daleko bilo, Putina da ugrozi.

Dakle, na prvom samitu u Pragu, nečega što niko tačno ne zna šta je (eto nove misterije), a pompezno se zove Evropska politička zajednica, došlo je do „razmene“ teških reči između predsednika Aleksandra Vučića i hrvatskog premijera. Za očiti debakl srpske politike u Pragu okrivljen je ne samo Plenković, već i cela njegova zemlja i narod.

Pakosni Hrvati ljubomorni što Srbiji tako dobro ide, pa su sprečili izuzimanje naše zemlje iz zabrane uvoza ruske nafte i rešili da od decembra zatvore naftovod JANAF za prevoz iste za Srbiju.

Odluku su doduše donele članice EU po svojoj prilici jednoglasno i to pre izvesnog vremena, o čemu su nas svojevremeno obavestili i srpski zvaničnici. Ali, ko se još seća šta je bilo pre nekoliko nedelja? Plenković, Hrvatska i Hrvati, jednostavno rečeno „ustaše“, krivi su ne samo zbog „rampe“ na uvoz jevtinije ruske nafte već i ostale spoljnopolitičke probleme u odnosima Beograda i evropskih zvaničnika.

Mađari se, s druge strane, javljaju kao spasioci pošto su Vučić i Orban dogovorili gradnju naftovoda prema Mađarskoj koji će Srbiji omogućiti povezivanje s naftovodom „Družba“. Pošto se naftovodom prevozi ruska nafta, ko nam garantuje da EU i tu „slavinu“ neće zavrnuti u nekim novim sankcijama Moskvi?

Postoji i druga mogućnost, da Srbija postane suvlasnik u dvema mađarskim nuklearnim elektranama, što bismo platili novcem ili bi se valorizovalo suvlasništvom u nekoj srpskoj kompaniji. Arapima smo praktično poklonili plodnu zemlju, Kinezima rudnike, šta možemo Mađarima da ponudimo? EPS?

Mađarska i Orban su Srbiji dragi, čini mi se, pre svega zbog autokratskog stila vladavine, mržnje koju šire prema izbeglicama i muslimanima, stalnih svađa sa EU, iz koje im ipak na pamet ne pada da izađu. Saznajemo i da je Orban bio na strani Srbije u vreme NATO agresije i da se protivio mogućoj kopnenoj invaziji. Da je NATO hteo, okupirao bi Srbiju bez dileme, ali nije za tim bilo potrebe.

Lepo je kada susedi uspeju da prevaziđu nekada tragičnu i prošlost punu nerazumevanja. Zašto je to moguće sa Mađarskom, a nije sa Hrvatskom i ostalim komšijama? Odnose Beograda sa susedima otežavaju ne samo ratovi devedesetih već i Drugi svetski rat, u kome su u NDH počinjeni stravični zločini nad Srbima. Hortijeve fašističke jedinice okupirale su delove Vojvodine i takođe počinile zločine nad tamošnjim, uglavnom srpskim narodom.

Na sreću, nije bilo Jasenovca u Vojvodini, ali zločina jeste. Srbiji ne smeta kada Orban otkriva Hotrijevu bistu u mađarskom parlamentu, ali svako hrvatsko koketiranje sa ustaštvom bude dočekamo „na nož“. Srbija je toliko prevazišla i zaboravila zločine mađarskih okupatora, da će se imena nekih od njih izgleda naći na spomeniku u Novom Sadu, što je idiotizam posebne vrste.

Možda je ipak najveća misterija kako to da svi u Srbiji kukaju, a onda većina glasa za Vučića?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.