Ko kaže da u Bosni i Hercegovini tri konstitutivna naroda, Bošnjaci, Srbi i Hrvati ne mogu zajedno da žive i rade? Evo, policija Prnjavora je pre nekoliko dana uhapsila Predraga Antonića, Kemala Tosunovića i Antu Krajinovića, zbog „osnovane sumnje“ da su počinili tešku krađu u kući u Gornjim Štrpcima, zaseoku Muse u Prnjavoru. Izgleda da to nije jedina pljačka u kojoj su ova trojica učestvovala, ali, za sada je sve na nivou sumnje. Istraga još traje.

Mada se nacionalnost i veroispovest osumnjičenih i privedenih ne pominje, njihova imena bude „osnovanu sumnju“ da su u pitanju Srbin, pravoslavac (Predrag), Bošnjak, musliman (Kemal) i Hrvat, katolik (Ante). Naravno, nije ovo jedini primer „bratstva i jedinstva“ jugoslovenskih naroda u različitim vidovima kriminalnih radnji. Bilo ih je, ima ih i biće ih ne samo „od Triglava do Đevđelije“ nego i širom sveta. Tako „naši“ kriminalci drmaju zapadnom Evropom, koja i dalje za njih uglavnom koristi anahroni naziv „jugoslovenska mafija“ jer kako sad neki austrijski ili švedski policajac da se cima time da li je neko Srbin, Bošnjak, Hrvat, Crnogorac…

Dakle, austrijski i švedski policajci teško mogu da razlikuju nekadašnju „složnu braću“, pa se i ne trude, ali zato smo mi ovih dana imali razne dogodovštine. Baš nam je bilo „zabavno“. Najpre je na adresu hrvatske televizije RTL stigla opomena tamošnjeg Vijeća za elektroničke medije kojom se traži titlovanje filmova sa srpskog na hrvatski jezik. RTL se ne samo oglušio o opomenu već je žestoko napala navedeno Vijeće i pustila „Žikinu dinastiju“ na originalnom, srpskom, bez prevoda. Ovaj potez Vijeća i titlovanje sa srpskog na hrvatski, ovdašnji mediji su žestoko kritikovali i ismevali, ali ni u Hrvatskoj nisu bili nežni. Šta reći sem da svaki narod treba da ima pravo da jezik kojim govori zove kako hoće, ali je apsurdno izmišljati razlike koje ne postoje. A lingvisti i ne samo oni, znaju da je sličnost između srpskog, hrvatskog, bosanskog i crnogorskog tolika da nam prevodilac (uglavnom) nije potreban. Tako ja pre neki dan u prodavnici gledam koji od desetine šampona da kupim. Gledam marku, čitam za šta se preporučuje i lepo na jednom piše i uputstvo za upotrebu: Šampon nanesite na mokru kosu, blago trljajte, zatim isperite. Ispred SRB. Pogledam HR i BiH, ista rečenica. Prevoda na CG nije bilo.

Onda smo sa filmsko-jezičkog prešli na sportsko-huliganski teren. Bilo Evropsko prvenstvo u rukometu i divljanje srpskih navijača. U tradicionalno mirnom i tolerantnom Novom Sadu napali navijače hrvatske rukometne reprezentacije, silni automobili uništeni. Srbija pobedila, pa se onda nekoliko Hrvata revanširalo tako što su u Splitu i Vukovaru napali nekolicinu Srba. Na sreću, nije bilo ozbiljnije povređenih. Šta na to reći sem: aman, huligani, kako vam više ne dosadi divljanje? Opet, za utehu je da su, u poređenju sa ranijim, poslednji incidenti bili blaži, te da ih ima i u drugim, daleko uređenijim, delovima sveta. No, protiv incidenata i izgreda ove vrste uvek se treba boriti, najoštrije ih osuđivati i kažnjavati počinioce. I nipošto se ne treba ugledati na „Najevropljanina“ Ivicu Dačića, koji je apelovao da se ne napadaju hrvatski navijači, tako što je poručio Srbima da se ne ponašaju kao Hrvati. Huligan je huligan ma koje vere, rase ili nacije bio, ali Dačić je baš ozbiljno shvatio predizbornu kampanju i ima toliku želju da bude budući premijer, da se prosto čovek pita, šta li će sledeće da „odvali“. Ako su strani novinari pre nekog vremena za srpsku spoljnu politiku Vuka Jeremića pisali da deluje kao da je na „steroidima“, delatnost ministra unutrašnjih dela Dačića je na hiper-steroidima, ukoliko tako nešto postoji. Nismo čini mi se imali neke vajde od Jeremićeve tako dinamične spoljne politike, pa se plašim da ne prođemo isto sa unutrašnjom, Dačićevom.

Bliski susreti „na vrhu“ predstavnika tri nekadašnje jugorepublike i najbrojnijih naroda nekadašnje SFRJ Srba, Hrvata i Bošnjaka biće krunisani u petak na Jahorini, gde treba da se sastanu predsednici Srbije, Hrvatske i članovi Predsedništva BiH: Boris Tadić, Ivo Josipović, Željko Komšić, Nebojša Radmanović i Bakir Izetbegović. Biće to nastavak dijaloga koji su počeli prošlog leta na Brionima, a iz Hrvatske se može čuti da će sem regionalne saradnje i evro integracija, biti reči i o gonjenju ratnih zločinaca. Dosadašnji susreti „na vrhu“ sem osmeha i lepih reči nisu doneli nikakvu konkretnu dobit, ali od ovakvih susreta se verovatno ništa epohalno i ne može očekivati. Važno je, međutim, da ih ima. Verujem da im prevodilac neće biti potreban.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari