Bravo, Norvežani

Dotični je danima sudu i javnosti objašnjavao da je ubio 77 ljudi u svojoj „krstaškoj“ borbi protiv multikulturalizma, muslimanske „invazije“ i ugrožavanja norveškog identiteta. Pred sudom u Oslu taj ekstremista je izjavio da je pevač Lilebjern Nilsen „veoma dobar primer marksista“ koji su se „infiltrirali u kulturni milje“, da je njegova pesma „Deca duge“ tipičan primer „ispiranja mozga školske dece Norveške“. Javnost mu je odgovorila tako što su mu „pod prozor“, pod vođstvom autora, njemu mrskog Lilebjerna Nilsena, uz učešće ministara kulture nordijskih zemalja, u horu otpevali „Decu duge“ i to u dve verzije, na norveškom i engleskom. „Ta pesma nikada nije tako lepo zvučala“, rekla je Lil Hjenevag, jedna od inicijatora ove akcije pokrenute na Fejsbuku. Učešće u akciji najavilo je pet, a po hladnom i kišovitom vremenu pojavilo se četrdeset hiljada ljudi.

Neki su se možda, ovom prilikom, prisetili sličnih akcija devedesetih u Beogradu, hiljade ljudi koji su na antiratnom mitingu na Trgu republike leta 1991. pokušali da upozore da se zlo sprema. Da li se neko seća pesme „Mir, brate, mir“ Rimtutitukija ili dueta Rade Šerbedžija i Svetlana Ceca, tada Veličković, sada Ražnatović „Neću protiv druga svog“? Da, da, dragi moji. Ceca-serbišen nacionale je tada pevala protiv rata. Onda joj se desila ljubav poznata i život joj krenuo u drugom pravcu. Radije se sećam druge verzije iste pesme, koju je Šerbedžija pevao sa Mirjanom Karanović. Koji mesec kasnije, kola su krenula nizbrdo, opsada Vukovara, a Beograđani, mladi i stariji cvećem su ispraćali i dočekivali tenkove JNA koji su uništili taj slavonski grad. Dobro, nisu svi, već neki, ali nisu svi već neki bili na Trgu Republike na tom antiratnom protest. Bilo je sigurno nekih koji su bili i na jednom i drugom skupu.

Norveškoj nikakvi sukobi, na sreću, ne prete, a Norvežani su pokazali i posle zločina u Oslu i ostrvu Utoja da su ljudi „posebnog kova“. Odgovor i ponašanje Norvežana nakon „Brejvika“ pokazuju da u Evropi, umornoj od ekonomske krize i zaluđenoj desničarskim ekstremizmom postoji ostrvo, tačnije poluostrvo, normalnosti. Norveška ima sigurno svoje probleme i ludake, ali ostatak Evrope mogao bi puno da nauči od norveškog odgovora na Brejvikov zločin. Nažalost, lakše je ići drugim putem, te koketiranje sa ekstremizmom u predizbornim i kriznim vremenima deluje kratkoročno korisno mnogim političarima koji ne vide dalje od nosa i svog narednog mandata. Gde smo tu mi? Pa i kod nas mnogi političari ne vide dalje od svog nosa, ali, Bogu hvala, dolaze dani predizborne tišine. Šteta što traju samo 48 sati.